Balkan plodno tle za teorije zavere

Pandemiju Kovida 19, kojoj se za sada ne vidi kraj, prati i pandemija lažnih vesti i teorija zavere. Veliki broj ljudi širom sveta veruje da je Kovid-19 proizveden u laboratoriji, baš sa namerom da napravi ovakav haos, da je od virusa umrlo mnogo manje ljudi nego što je prijavljeno, da je virus zapravo prevara i da uopšte ne postoji. To što ovakve teorije često poništavaju jedna drugu, one koji u njih veruju to obično mnogo ne zanima. O teorijama zavere na Balkanu za podkast Radio Karantin Aleksandar Kocić razgovarao je sa direktorom Centra za istočnoevropske studije Univerziteta u Gracu Florijanom Biberom i naučnim saradnikom Odseka za politiku i međunarodne odnose Oksfordskog univerziteta Tenom Prelec.

Prema istraživanju organizacija YouGov i Cambridge Globalism Project koje je obuhvatilo 26 hiljada ljudi u 25 zemalja, najviše pristalica ima teorija da je broj žrtava virusa preuveličan. To misli čak 60% Nigerijaca i preko 40% Grka, Poljaka i Meksikanaca, 38% Ameriknaca i 36% Madjara.

Veliki broj ljudi veruje da je virus smišljeno napravljen u Americi ili Kini, pa pušten da se širi po svetu. Na Kinu sumnja svaki peti Francuz, Britanac, Italijan ili Nemac, dok isti procenat Grka i Španaca sa podozernjem gleda na Amerikance. Istovremeno, svaki peti Poljak, Turčin ili Egipćanin misli da je pandemija mit koji su stvorile neke neidentifikovane moćne sile. Tu su i sada već neizbežne teorije da su širenju zaraze doprinele 5G antene za mobilnu telefoniju. U to veruje svaki peti Turčin, Egipćanin ili Južnoafrikanac.

Istraživači su utvrdili da otprilike isti procenat građana u pomenutim zemljama veruje i u druge teorije zavere, najpre u to da su globalno zagrevanje i sletanje na mesec - prevare. To misli, na primer, petina Mađara, dok sličan procenat Španaca, Francuza, Italijana, Nemaca i samih Amerikanaca veruje da je američka vlada svesno pomogla teroristički napad 11. septembra. Ipak, sve te teorije zavere padaju u vodu pred onom da svetom ne upravljaju vlade i međunarodne organizacije nego jedna grupa ljuda koji tajno kontrolišu sve događaje i kontrolišu život na celoj planeti. U to definitivno ili delimično veruje 28% Britanaca, 36% Francuza, 37% Amerikanaca, 45% Italijana i 55% Španaca.

Kada je u pitanju Kovid-19 i vakcinacija, Velika Britanija je među onim zemljama u kojima vlada najveće poverenje u vakcinu, jer samo petina Britanaca izražava sumnje da je vakcina bezbedna. Daleko više skeptika, oko trećine, ima u Nemačkoj, Italiji, Grčkoj ili Americi, a najvise su prema vakcini sumnjičavi Nigerijci i Južnoafrikanci - preko 50% stanovnika. 

Prema rezultatima nedavno završenog istraživanja u balkanskim zemljama, skoro 80% građana veruje u bar jednu od teorija nastalih tokom pandemije. Najviše pobornika teorija zavere ima u Albaniji i među Srbima na Kosovu.

Florijan Biber kaže da po istraživanjima instituta koji vodi veliki broj ljudi na Balkanu veruje u razne teorije zavere.

„Otprilike polovina građana – zavisi od zemlje do zemlje, ali je ta tendencija – veruje da je virus rezultat nekog eksperimentisanja u Kini, da je veštački napravljen i da je pobegao iz laboratorije, kao i da farmaceutska industrija promoviše virus, pokušava da zarazi svet i da će od toga da profitira. Onda imamo drugu vrstu zavere koja se vezuje za 5G tehnologiju, Bila Gejtsa i to da on želi da čipuje ljude i da američka vojska koristi virus za svoje interese. Ta teorija ima podršku oko trećine građana u regionu. Zavisi od zemlje do zemlje, ali smo došli do nekog zaključka da malo više od tri četvrtine građana u regionu veruje u jednu od tih teorija zavere. I to je prilično veliki stepen u odnosu na slična istraživanja u drugim zemljama Evrope“, kaže Biber.  

On kaže da su pitanja za istraživanje koncipirana tako da budu u vezi sa svetskim trendovima, da se ne tiču klasičnih balkanskih teorija zavere o Vatikanu ili uticaju moćnih sila u regionu, već da se mogu postaviti i u Americi, Japanu i svim zemljama Evrope.

„Ideja je bila da možemo da napravimo poređenje, a ne da pričamo da je Balkan nešto posebno ili odvojeno od ostatka sveta, nego da te teorije zavere cirkulišu kroz ceo svet i da su prisutne u drugim regionima, ali da su, kao što smo videli u istraživanjima, jače na Balkanu. Što nije iznenađenje, ako pogledamo političku situaciju, nestabilnost i niski stepen poverenja u institucije“, navodi Biber.

Tena Prelec kaže da je zanimljivo to što se u ovom istraživanju pokazalo da u načelu ni nivo obrazovanja stanovništva, ni podela na urbano i ruralno, kao ni starosna dob ne utiču toliko na podložnost teorijama zavere.

„Dakle, ne možemo govoriti o tome da su ljudi u našem regionu naivni ili manje pametni. Jasno je da izgleda postoji neka geopolitička podela u tome kojim teorijama zavere koje društvo naginje. Srbi, recimo, u proseku imaju benevolentniji stav prema Kini od nekih drugih država u regionu. Broj osoba koji veruje u teorije zavere u pogledu propagiranja korona virusa u kojem Kina ima ulogu glavnog negativca je manji među ispitanicima u Srbiji, nego u ostalim skupinama. Taj stav se takođe reflektuje među osobama srpske nacionalnosti u Crnoj Gori i na Kosovu. S druge strane, imamo ispitanike hrvatskog ili bošnjačkog porekla koji su naklonjeniji da gledaju na SAD u pozitivnom svetlu od ispitanike srpske nacionalnosti. To bi mogla biti refleksija intervencije SAD u ratovima devedesetih. Iako naš uzorak možda nije dovoljno veliki da bi mogli sa apsolutnom sigurnošću tvrditi, izgleda da su manjine podložnije teorijama zavere, nego etnička većina u svakoj zemlji. Skoro 94% kosovskih Srba veruje da je farmaceutska industrija stvorila pandemiju koronavirusa, dok bitno manji broj Albanaca veruje u tu teoriju. Slično je i u Crnoj Gori i u Makedoniji. To možda ukazuje da se manjinske grupe donekle osećaju obespravljenima i pokazuje manjak vere prema autoritetu“, kaže Prelec.

Obično se u istraživanjima na ovu temu kaže da je verovanje u teorije zavere u direktnoj vezi sa polom i nivoom obrazovanja ispitanika i da obično manje obrazovani više veruju u teorije zavere. Biber kaže da u rezultatima istraživanja na Balkanu ovi faktori nisu bili presudni, ali nisu nebitni.

„Postoji tendencija da neke teorije zavere dobiju podršku starije i malo lošije obrazovane populacije, kao što je teorija o 5G tehnologiji i Bil Gejts čipovanju. Ima i onih teorija koje su popularnije kod obrazovanijih, a koje krive farmaceutsku industriju za širenje virusa. Šire društvene okolnosti su [u pitanju], u toj atmosferi teško je pobeći od tih teorija zavere jer su prisutne na svim nivoima i u medijima. Pre pandemije one nisu bile baš prisutne u društvenom diskursu. Ali u regionu su bile neke druge teorije zavere, da se krivi Soroš, neke moćne sile itd. One su prisutne desetinama godina i kod različitih demografskih grupa“, kaže Biber.

Ogroman broj građana na Kosovu veruje u teoriju da će Bil Gejts da ih čipuje kroz vakcinu i da je sve ovo zavera farmacutske industrije. Biber navodi da za razliku od Albanaca, Srbi na Kosovu veruju više u teorije zavere koje se tiču SAD, nego u one koje se tiču Kine.

„Ja mislim da nam to ukazuje na određeni narativ koji se propagira u srpskom društvu. Videli smo da se tokom krize koronavirusa srpska vlada veoma pozitivno odnosila prema Kini, dok je omalovažavala ulogu EU i time i Zapada. Tako da ja mislim da je sasvim logično da se pripadnici srpske manjine i Srbi generalno pozitivnije odnose prema Kini. To nam ukazuje na jaku ulogu medija i političkog narativa u teorijama zavere i to šta građani misle o krizi i koronavirusu“, navodi Biber.  

On kaže da je, kada je u pitanju vakcinacija, spremnost da se vakcina primi u regionu u proseku manja nego u drugim zemljama Evrope. Po njemu ta spremnost je takođe u vezi sa verom u teorije zavere i znači da su ljudi koji više veruju u teorije zavere manje spremni da prime vakcinu.                  U istraživanju koje je Biberov tim sproveo takođe se navodi da je verovanje u teorije zavere izraženije kod onih koji su evroskeptici nego kod onih koji se zalažu za evrointegracije.

„Verovanje u teorije zavere je vezano za nepoverenje prema institucijama, prema nauci u nekoj meri, i prema evrointegracijama. Građani koji su skloni verovanju u teorije zavere manje su politički aktivni, odnosno loše su informisani o političkim okolnostima i manje veruju institucijama. Što više veruju institucijama manje veruju teorijama zavere. Teorija zavere nudi neki pokušaj da se objasni svet na veoma jednostavan način i da se odbije neki stepen [sopstvene] odgovornosti. Znači, sve se prebaci na neke moćne sile, nepoznate skupine ljudi koji kontrolišu svet, i onda vi lično niste odgovorni – ne možete da utičete na odluke, nego taj neki moćnik. I to je viđenje sveta koje ne daje poverenje zvaničnim političkim procesima, nego nekim skrivenim na koje ne mogu da utiču“, kaže Biber.

Tena Prelec kaže da teorije zavere na Balkanu padaju na plodno tle i dodaje da je razlog tome što je demokratija u mnogim zemljama na Balkanu u teškoj situaciji.

„ Videli smo ranije ove godine da je američka organizacija Freedom House Srbiju i Crnu Goru svela na hibridne režime. Dakle, sistem u kome je demokratija osigurana samo na površini, kroz sprovođenje izbora. Ali da li je to sprovođenje izbora stvarno slobodno, da li možemo govoriti o demokratiji koja je dubinska – to po oceni ove organizacije nije tako. Dakle, imamo s jedne strane taj novi autoritarizam koji dovodi do toga da je poverenje u institucije toliko nisko i to je jedan razlog. Drugi razlog, iako je to veoma teško istražiti, jeste u nedavnoj prošlosti u našoj regiji. Te tranzicione godine su bile vrlo teške. Ljudi se suočavaju iz dana u dan sa veoma nelogičnim situacijama koje je teško racionalno objasniti. Tako da je po meni normalno da se kod nas stalno razmišlja o tome kako su institucije nas htele da prevare. Taj mikrokosmos toga nečega što se nama dešava i mi dan za danom vidimo da institucije ne rade za nas, nego protiv nas. To onda odražavamo na tom makrokosmosu, pokušavamo da objasnimo neke veće i teške pojave koje se tiču naše svakodnevnice tim nekim zaverama i to nam donosi neku utehu“, smatra Prelec.  

Iz teorije masovnih komunikacija znamo da postoji prilično jasna veza između stepena obaveštenosti građana i dominacije javnih servisa i uopšte kvaliteta medija. Biber navodi da je njihovo istraživanje pokazalo da na Balkanu više veruju u teorije zavere oni građani koji imaju manji pristup internetu.

„Zanimljivo je da postoji ta ideja kako je internet odgovoran za širenje teorija zavere, kroz društvene mreže i portale, a sa druge strane je zanimljivo da najviše veruju u te teorije oni građani koji nemaju uopšte ili imaju mali pristup internetu. Što znači da se te teorije šire na neki drugi način, ili preko ličnih poznanstava ili kroz te takozvane ozbiljne medije. To je televizija ili javni servis ili oni privatni kanali koji imaju najveći stepen gledanosti i najveće poverenje. Na Kosovu su, recimo, onlajn mediji prilično važni, ali u drugim zemljama regiona je to uglavnom televizija. Mi smo videli da se na televizijama Happy ili Pink prilično redovno šire različite teorije zavere i da se umanjuje ozbiljnost virusa. To je pokazatelj da se to dosta širi kroz konvencionalne medije, pogotovu privatne stanice koje to rade zbog dizanja gledanosti ili iz nekih drugih motiva“, smatra Biber.

Odgovornost za širenje teorija zavere ima i vlast, pre svega u Srbiji, jer ih sama širi preko medija koje kontroliše, preko svojih pres konferencija na kojima se poziva na šoping u Milano i kada iz Kriznog štaba stalno stižu oprečne ingormacije gde ne mogu da se dogovore koja je poruka građanima.

„Taj problem da vlada ili širi ili bar prihvata širenje teorija zavere od strane Kriznog štaba, čini mi se da je Srbija po tome izuzetak u regionu. Meni se čini da se vlade drugih zemalja nisu tako ponašale u vreme krize. One su možda preduzimale neke mere koje možda nisu bile u skladu sa potrebama, ali slanje kontradiktornih informacija, umanjivanje opasnosti ili širenje priča da su Srbi genetski otporni na virus i da će ih beli luk zaštiti - toga nije bilo. Stepen verovanja u teorije zavere nije veći u Srbiji nego u drugim zemljama regiona. Čak i u okolnostima gde se vlada nije na taj način ponašala i kad teorije zavere nisu do te mere bile prisutne na televizjskim kanalima koje podržavaju vladu - već sam spomenuo Pink ili Happy - i tamo imamo veliki stepen verovanja u teorije zavere. Znači to meni pokazuje da postoji neki problem koji nije vezan samo sa nekom vladom koja to širi i koja to podržava, nego je to neki širi problem. Ne bi pao taj broj ljudi koji veruju u teorije zavere samo ako bi se promenio način na koji se ponašaju vlasti u tim zemljama. Znači da to ima dublje korene, osim izjava jedne vlade ili ponašanje neke medijske kuće“, kaže Biber.