U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Ima li spasa za našu planetu?
Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog otopljavanja, političari klimaju glavom, ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Kakve nas promene očekuju što se tiče klime, a kakve u pogledu načina života? I koliko nam je ovo pitanje zaista važno? Radio karantin traži odgovore na ta pitanja svake srede u novembru.
Cilj borbe protiv klimatskih promena je da se spreče emisije štetnih gasova koje dovode do efekta globalnog otopljavanja i da se rast temperature na planeti zaustavi na 1.5 stepen celzijusa u odnosu na pred-industrijsko doba. U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija naučnici kažu da naša planeta, ako želimo da izbegnemo zagrevanje od preko 1.5 stepeni, može da podnese još samo dodatnih 500 milijardi tona štetnih gasova. Trenutno se godišnje u atmosferu ispusti oko 50 milijardi tona, što znači da do krupnih smanjenja treba da dodje u narednih desetak godina. To znači da najveći zagadjivači, a to su Kina, Indija, Rusija, SAD i Evropska unija, smanje svoje emisije za odredjeni procenat što pre i potpuno ih eliminišu do 2050. Najveće rezove u narednom kraćem periodu moraju da preduzmu Kina - 28% - i Amerika - 15%.
To se, kako ocenjuju mnogi posmatrači, neće desiti. Velike zemlje obećavaju ispunjenje ciljeva do 2050, ili u u slučaju Kine, do 2060, uz obavezu zemalja preuzetu na prethodnom samitu u Parizu da svakih pet godina dostavljaju revidirane planove kako će smanjiti emisije štetnih gasova. 116 zemalja to je uradilo uoči Glazgova - Kina i Indija nisu. Ako se tu stvari ne promene drastično, temperatura na planeti će nastaviti da raste uz mogućnost da do kraja ovog veka dostigne 2.7 stepeni celzijusa više u odnosu na pred-industrijsko doba.
Krišna Aćutarao je direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju. Aleksandar Kocić ga je prvo pitao šta je ono najvažnije što treba preduzeti da se spreči klimatska katastrofa.
U smislu dugoročnih ciljeva, stvar je vrlo jasna - moramo da smanjimo emisije štetnih gasova. Te emisije moraju da se svedu na nulu ako želimo da rast temperature ne predje 1.5C. Tu pre svega govorimo o ugljen-dioksidu. Naravno da ima i drugih štetnih gasova kojima se treba pozabaviti, ali ugljen-dioksid je najvažniji.
I koji su najbolji načini da to postignemo?
Najbolji način je da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Biće drugih emisija kroz industrijske procese i koje takodje treba eliminisati, od kojih je proizvodnja cementa jedan. Znači, emisije ugljen dioksida treba eliminsati gde god možemo, a njega će biti dokle god budemo koristili fosilna goriva. To znači ugalj, nafta, prirodni gas, katran, dakle sva goriva iz zemlje.
To praktično znači krupne promene u industriji ali i našem načinu života. Da li još uvek imamo dovoljno vremena da mere koje se predlažu sprovedemo u delo?
Optimista sam u pogledu vremena. Možda ćemo prebaciti cilj od samo 1.5 stepen celzijusa ali još uvek ima vremena da ne promašimo taj cilj u velikoj meri i da preduzmemo korake da svakako ne predjemo 2 stepena celzijusa. Tamo gde ne gajim velike nade jesu ljudi koji treba da donesu krupne i ozbiljne odluke - oni se nisu dovoljno uozbiljili i to me brine.
Sa praktične tačke gledišta, koliko drastični moraju da budu rezovi na primer u načinu na koji proizvodimo električnu energiju ili organizujemo javni i privatni prevoz?
U većini zemalja proizvodnja struje i dalje se zasniva na fosilnim gorivima. Imate povremene periode kada neke zemlje poput Škotske predju 50 posto proizvodnje od čistih izvora, ili dodju na 100 posto, ali to su za sada izuzeci a ne pravila. Znači, svaka zemlja će morati u potpunosti da reorganizuje svoju energetsku infrastrukturu, što je veliki posao. Znači, to će biti dramatične promene koje moraju da se dese širom sveta. To nije jednostavan posao.
Da li imamo nove tehnologije za ovu transformaciju?
Tehnologija nije nepremostiva prepreka. Naravno da za neke jeste, jer nemaju svi pristup istim tehnologijama, ali već imate primere da se hidrogen koristi kao zamena za fosilna goriva. Znači, tehnologija postoji, ali je pitanje da li je svim zemljama dostupna, šta je sa pravima na upotrebu intelektualne svojine i slično. Tu će biti nekih problema, ali treba da imamo u vidu i da možda postoje nova rešenja za koja još ne znamo.
Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u zapadnoj Kanadi ili velike poplave u Nemačkoj i Belgiji. Met Kolins je profesor Klimatskih promena na Univerzitetu u Egzeteru u Engleskoj. Kocić ga je pitao da mu kaže da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena.
Bilo je i ranije i poplava i suša i velikih vrućina, pa čak i velikih naleta hladnog vremena koji se dovode u vezu sa klimatskim promenama. Poenta je da klimatske promene ne izazivaju ove pojave, ali ih pospešuju. Znači, klimatske promene čine vrućine još vrelijim, padavine još intenzivnijim, kao što dovode i do promena u tropskim predelima gde ćemo u nekim delovima videti više padavina nego sada.
Šta još znamo o tome kako klimatske promene utiču na konkretne delove planete?
Važno je da imamo u vidu da vreme i klima imaju svoje prirodne cikluse, odnosno fluktuacije. Trenutno vidimo da te fluktuacije postaju ekstremnije, posebno naleti vrućine koji su sada jači nego u vreme naših baka i deka. Sa padavinama je situacija malo komplikovanija jer istovremeno možemo da očekujemo porast i padavina i suše, što nije baš logično, ali evo kod nas u Britaniji vidimo poplave preko leta zbog jakih olujnih kiša i očekujemo da ih bude još više jer zagrejana atmosfera sadrži sve više vode. Istovremeno, na Mediteranu očekujemo da leta budu sve sušnija.
Koji delovi planete će biti najugroženiji?
Najveću opasnost vidimo u zemljama u razvoju. Ako se tamo na primer pojas tropskih kiša pomeri za samo jedan procenat na sever ili istok, to će imati ozbiljne posledice na poljoprivredu u regionu.
Vi kažete da ne možemo svaku vanrednu situaciju, poput poplava u Nemačkoj ili vrućine u Kanadi, da pripišemo klimatskim promenama, ali da li one ipak pomažu da se podigne svest o ovom problemu?
Mi obično na to kažemo da problem nisu izazvale klimatske promene, ali su ga otežale. Znači, jedan deo tih ekstremnih vremenskih dogadjaja izazvan je klimatskim promenama. Ako ste temperaturu u nekom regionu na planeti povećali za jedan stepen onda se i temperatura pri ovim ekstremnim dogadjajima povećava za jedan stepen. Da nema klimatskih promena, ti ekstremni dogadjaji bili bi slabijeg intenziteta i zato se slažem da pomažu da se podigne svest.
Mnogi ekološki aktivisti i mediji prestali su da koriste izraz klimatske promene i prešli na izraz klimatska kriza. Vladimir Đurđević, vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakulteta Univerziteta u Beogradu za Radio karantin objašnjava da li je sa naučne tačke gledišta taj izraz ispravan.
Celu emisiju slušajte preko linka ispod.
U sledećoj emisiji gosti Radio karantina su ekspreti za politiku zaštite čovekove okoline Danijela Božanić i Aleksandar Jovović, sa kojima razgovaramo o političkim aspektima napora da se zaustave klimatske promene i dometima samita u Glazgovu.
