Karantin 18: Kako zemlje dolaze do vakcine i po kojoj ceni

Globalna trka za poizvodnju vakcine se nastavlja. Kako će je zemlje bivše Jugoslavije nabavljati, kako obezbediti da vakcine ne završe u rukama najbogatijih, koji su mehanizmi na raspolaganju i manje razvijenim zemljama i koliko vakcine koštaju. Sagovornik podkasta Radio Karantin je Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije.

Fajzer-Biontek vakcina se već daje u Velikoj Britaniji, a očekuje se da je i EU i SAD uskoro odobre. Rusija je prva zemlja na svetu koja je još u avgustu patentirala vakcinu Sputnjik V i za nju kažu da je efikasna 92 posto. Međutim, deo stručne javnosti u Rusiji kritikuje da je urađen nedovoljan broj kliničkih ispitivanja vakcine Sputnjik V. Pojedini ruski mediji javljaju da je odziv za vakcinaciju prilično nizak jer ljudi, kako navode, nemaju dovoljno poverenja u ovu vakcinu. Kina je u međuvremenu započela međunarodnu distribuciju svoje Sinovak Biotek vakcine, iako ona nije prošla treću fazu ispitivanja i  nema preciznih podataka o tome koliko je ova vakacina uspešna. Kineski naučnici kažu da je njena prednost u tome što može da se čuva na standardnoj temperaturi frižidera i da je mnogo pogodnija za distribuciju zemljama u razvoju. Sinovak je doze već isporučila Indoneziji, a ugovorene su isporuke i za Brazil, Tursku i Čile. Slično je i sa Oksfordskom - Astra Zeneka vakcinom. Njena uspešnost je oko 70 posto, ali je daleko jevtinija i lakša za čuvanje i transport.

U Evropskoj agenciji za lekove očekuju da će do kraja decembra dati prvo "zeleno svetlo" za upotrebu vakcine protov COVID-19 na teritoriji EU, a da bi distribucija mogla početi već u januaru. Zvaničnici u Srbiji ranije su najavljivali da će vakcina protiv korona virusa stići do Nove godine, da će biti besplatna za sve i da će morati da zadovolji kriterijume Agencije za lekove. U međuvremenu Agencija za lekove u Srbiji do sada je dobila dokumentaciju za Fajzer-Biontek vakcinu, koja se sada detaljno ispituje. Rečeno je i da je u Srbiju stiglo 20 doza vakcine "Sputnjik V" za laboratorijska ispitivanja. Međutim, nije potvrđeno da li je za "Sputnjik V" stigla i prateća dokumentacija koja se odnosi na klinička ispitivanja. Takođe ne znamo ni po kojoj ceni će Srbija nabavljati vakcinu. 

Hrvatska i Slovenija će vakcinu nabavljati preko EU. Vlade Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i Kosova objavile su da će vakcine nabavljati preko programa Kovaks i za sada je samo crnogorska vlada objavila da će cena doze koju će oni plaćati biti 8,84 evra, ali se ne zna za koju konkretnu vakcinu. Kosovska vlada najavila da je će jedan deo vakcina dobiti besplatno preko Kovaksa, ali da će i samostalno kupovati vakcine, ako to bude bilo neophodno.

Kovaks je program ili mehanizam za ravnopravnu distribuciju vakcine kojim upravlja nekoliko medjunarodnih nevladinih organizacija na čelu sa Alijansom za vakcine Gavi i Svetskom zdravstvenom organizacijom. Za sada u tom programu učestvuje ukupno 186 zemalja, ali ne i Rusija i Sjedinjene Države. Kovaks funkcioniše zahvaljujući uplatama onih zemalja članica koje to sebi mogu da priušte i donacija. Na spisku donatora su Fondacija Bila i Melinde Gejts i kompanije Mastercard i TikTok. Najveći broj donatora ipak čine suverene države, na čelu sa Velikom Britanijom, koja je ovom projektu namenila preko 730 miliona dolara. Finansijski garant projekta je Evropska unija. 

Od pomenutih 186 zemalja koje učestvuju u ovom programu, oko polovine su one tzv. samofinansirajuće, dok drugu polovinu čine zemlje koje ne mogu samostalno da finansiraju nabavku i distribuciju vakcine. Od zemalja bivše Jugoslavije u toj drugi grupi samo je Kosovo. Većinu čine afričke i karipske zemlje. Tim zemljama Covax garantuje da će im do kraja 2021 obezbediti dovoljno doza da pokriju petinu stnovništva, što se smatra dovoljnim da zaštiti najugroženije grupe. Što se samofinansirajućih zemalja tiče, one će dobiti količine proporcionalne sumi koju su uložile u Kovaks. Za sada nije poznato koliko je učešće zemalja bivše Jugoslavije. Slovenija i Hrvatska se ne računaju jer one ne učestvuju samostalno, već preko Evropske unije. 

Tarik Jašarević, portparol Svetske zdravstvene organizacije kaže za Radio Karantin da je SZO osnovala mehanizam koji ima za cilj da zemlje rade zajedno na principu solidarnosti kako bi vakcine bile pristupačne svim prioritetnim grupama u svakoj zemlji na svetu.  

„Ono što bi mi voleli videti je da zdravstveni radnici, radnici koji rade sa posebnim grupama kao što su starije osobe, da ljudi iznad određene starosne dobi, kao i ljudi koji imaju određene hronične bolesti – a mi smatramo da je to 20 posto stanovništva u svakoj zemlji – da ti ljudi dobiju vakcine u isto vreme, nezavisno od toga u kojoj državi žive. Do sada je ogromna većina država pristupila tom mehanizmu koji se zove Kovaks, mi se nadamo da kako sada dobijamo rezultate kliničkih ispitivanja i kako zemlje budu odobravale upotrebu tih vakcina, mi ćemo sa naše strane dati ono što se zove „prekvalifikacija“ vakcinama za koje se utvrdi da su bezbedne i efikasne, da ćemo onda imati veći broj vakcina koje će biti dostupne svim zemljama i onda možemo svi zajedno kupovati te vakcine, pregovarati cene i razdeliti te vakcine između svih zemalja“, kaže Jašarević.

Prema studiji američkog univerziteta Djuk, već sada su polovinu proizvedenih količina za sebe obezbedile najbogatije zemlje čije stanovništvo čini tek mali deo svetske populacije.

Humanitarna organizacija Lekari bez granica kritikuje što Kovaks ne raspolaže dovoljnim sredstvima i zavisi od donacija. U ovoj organizaciji kažu da su bogate zemlje razgrabile sve vakcine do kojih su mogle da dođu. Recimo, Evropska unija je već obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – iako Unija ima tek oko 450 miliona stanovnika.

Peter Lize, poslanik u EP kaže da je svakako dostignuta dimenzija da Evropa može nešto i da prepusti drugima i da je važno što ugovori Brisela i proizvođača vakcina dopuštaju da EU „besplatno ili za male pare“ ustupi vakcine trećim zemljama. Međutim, iz organizacije za ljudska prava Medico International kritikuju ovakav stav i kažu da se tako cementira zavisnost zemalja u razvoju od EU. Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava kaže da pravo na zdravlje kod vakcina ima takvu težinu, da bi one mogle da se proglase globalnim javnim dobrom. U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podele licence za proizvodnju. Tako bi se vakcina mogla proizvoditi svuda. Iako tu ideju podržava SZO, industrijske zemlje je blokiraju, uključujući i Evropsku uniju.

Svetska zdravstvena organizacija, kao savetodavno telo, ne može da utiče na odluke pojedinačnih vlada, ali može da da snažnu preporuku da se pandemija može zaustaviti samo globalnim delovanjem, smatra Jašarević.

„Zemlje su suverene u tome da donose odluke koje misle da su najbolje za njihovo stanovništvo i mi možemo razumeti da vlade zemalja vide kao prioritet vakcinaciju celokupnog svog stanovništva. Ono što mi pokušavamo da kažemo je da, ne samo da to nije fer i korektvno, nego u isto vreme nije rentabilno za bilo koju zemlje. Pandemija se ne može zaustaviti zemlja po zemlja, već se mora zaustaviti globalno. A da bi se globalna ekonomija pokrenula, upravo to treba uraditi – da se pandemija zaustavi na globalnom nivou. Znači, troškovi i šteta koji nastaju zbog svih restriktivnih mera koje se uvode u raznim zemljama je ogromna. I ta šteta i ti troškovi će nestati jedino kada se na globalnom planu počne suzbijati pandemija. I zaista, niko neće biti siguran, dok stvarno nismo svi sigurni“, kaže Jašarević.

Cena svake doze vakcine kreće se od 3 do 39 američkih dolara, zavisno od vakcine. Prema podacima Forbsa, Fajzer-Biontek vakcina košta 19,5 dolara po dozi, odnosno 39 dolara po pacijentu. Modernina vakcina košta 25 dolara po dozi. Ekonomski stručnjaci smatraju da cena vakcine neće rasti, jer se u međuvremenu javljaju i drugi konkurenti sa svojim vakcinama. Johnson&Johnson, recimo, čija vakcina je u trećoj fazi ispitivanja, procenjuje da će cena jedne njihove doze biti oko 15 dolara, a Astra-Zenekina vakcina mogla bi biti najjeftinija sa samo 3 do 4 dolara po dozi.  

Iz svih kompanija koje su proizvele ili rade na patentiranju vakcine za sada najavljuju da one ili neće imati profit na prodaji vakcine ili će on biti minimalan.

SZO je igrala važnu ulogu u suzbijanju lažnih vesti o pandemiji i da se trenutno veliki deo njihovog posla sastoji u borbi protiv predrasuda i strahova u vezi sa vakcinom, kaže Jašarević.

„Uporedo sa razvojem vakcina i povećanjem kapaciteta proizvodnje i pridobijanjem zemalja za ravnopravnu distribuciju, mi moramo raditi na tome da stanovništvo prihvati vakcinaciju. Mi smo, nažalost, poslednjih godina svedoci da se taj pokret protiv vakcina povećao, i protiv običnih vakcina koje primamo, i mi smo pokušali da se borimo protiv toga na više načina. Prvo da utvrdimo zbog čega postoji taj neki strah, da li je nastao namerno tako što ga je neko proširio ili ljudi stvarno imaju neke sumnje koje mi možemo posle da otklonimo pravilnim informacijama. Ali mislim da je bitno da svi imamo nekakvu ulogu da pokušamo da objasnimo da vakcine svake godine spašavaju milione i milione ljudi, da vakcine prolaze kroz rigorozni proces provere njihove bezbednosti i sa Kovidom-19 smo videli da se donekle može ubrzati proces razvoja vakcina, ali ne na uštrb njihove bezbednosti. Tako da mislim da je potrebno da mi svi zajedno radimo, da ljudi treba da veruju njihovim nadležnim zdravstvenim organima. Mislim da je bitno gde ćemo se informisati. Ministarstvo zdravlja u svakoj zemlji bi trebalo da bude prvo mesto gde će ljudi potražiti informacije i da jednostavno shvatimo da imunizacija i vakcinacija nisu korisne samo za mene lično, već da ja time doprinosim bezbednosti svih ostalih“, navodi Jašarević.  

U međuvremenu Američka uprava za hranu i lekove (FDA) je objavila dokument sa iscrpnim detaljima Fajzerove studije, kojim će se koristiti u odlučivanju o puštanju ove vakcine u promet. 

Vakcina je testirana u različitim kategorijama. Od ukupno 40.000 testiranih osoba, 49% su žene, a 51% muškaraci. Rezultati pokazuju da je efikasnost vakcine konstantna i da ne zavisi od godina, pola, rase i komorbiditeta. Visoka efikasnost od 52% se postiže nakon prve doze, 2 dana nakon druge doze efikasnost je 90%, a 7 dana nakon druge doze efikasnost je oko 94%. Manje od 5% onih koji su primili vakcinu su prijavili neželjene efekte kao što su povraćanje i temperatura. U grupi koja je primila vakcinu bilo je 2 slučaja smrti, oba u podgrupi 55+ godina i nijedan od dva slučaja nije posledica vaccine. Više ljudi je preminulo u placebo grupi, njih četvoro, u istoj starosnoj dobi nego u grupi vakcinisanih, navodi se u izveštaju FDA.

Vakcina protiv koronavirusa već se daje u nekoliko zemalja. Rusija i Kina su prve počele vakcinaciju građana svojim vakcinama, dok je Britanija prva upotrebila Fajzer-Biontek vakcinu. U Americi je ta vakcina odobrena pre par dana i vakcinacija bi trebalo da počne 14 decembra.

Ali i dok su naučnici radili istraživanja i testiranja, među državama je već uveliko u toku bila trka da se do vakcine dođe. Ta trka se u suštini odvija na tri koloseka. Neka zemlja može da napravi svoju vakcinu i tako proba da zadovolji svoje potrebe - kao što to rade Rusija i Kina. Može da je kupi direktno od proizvođača, što je uradio veliki broj pre svega bogatijih zemalja, koje su ugovore sklapale dok se još nije znalo koja konkretna vakcina će biti odobrena. Treći kolosek je preko Kovaksa - međunarodnog  mehanizma koji treba da osigura da kupovina i distribucija vakcina budu ravnopravne i ravnomerne. Taj mehanizam detaljno smo objasnili u 18. epizodi Radio Karantina. Jedan od glavnih učesnika u projektu Kovaks je i Svetska zdravstvena organizacija. Aleksandar Kocić je o ovoj fazi borbe protiv pandemije Kovida 19 razgovarao sa sa Tarikom Jašarevićem, portaparolom SZO u Ženevi i prvo ga pitao koja je tačno uloga SZO u procesu ravnopravne distribucije vakcine.

Vakcinacija u EU ide mnogo sporije nego što su se građani nadali a političari obećavali. U Madridu je obustavljena na dve nedelje jer vakcina više nema, a slični problemi postoje i drugde. EU je do sada vakcinisala malo preko 2% stanovništva; Britanija je prebacila 10%. Gde je zapelo? Zašto vakcina nema dovoljno? Pita se Aleksandar Kocić.

EU je ugovorila nabavku 2,3 milijarde doza - iako ima 450 miliona stanovnika. Unija ima ugovore sa 5 proizvođača: Astra Zenekom, Fajzerom, Modernom, Džonson i džonsonom i Kjurvakom. Pregovore o nabavci vakcina vodila je Evropska komisija da bi se izbegao haos sa počekta pandemije oko nabavke zaštitne opreme kada je svaka zemlja u početku nabavke organizovala sama. Ovoga puta namera je bila da se izbegne haos i dobiju povoljniji uslovi. A zbog tih uslova pregovori su išli sporije, pa su sa na primer Astra Zenekom zaključeni tek u avgustu, tri meseca kasnije nego što ih je zaključila Velika Britanija. Detalji ugovora su još uvek tajni i čak ni evropski poslanici ne znaju po kojim cenama EU nabavlja vakcine.

Oksfordska (Astra Zeneka) vakcina još uvek nije odobrena u EU (to se očekuje u petak 29. januara) ali je AZ obavestila EU da će u prvom kvartalu 2021. moći da isporuči tek  40% od ugovorenih 80 miliona doza. Nervozu u Briselu dodatno je pojačao direktor Astra Zeneke Paskal Sorio koji je u intervjuu italijanskoj Republici praktično poručio Briselu da se smiri i rekao da su se oni kao kompanija obavezali samo na to da će „učiniti sve što mogu“ da isporuče vakcine ali da je došlo do zastoja u evropskim fabrikama i da, eto, nismo imali sreće.

Evropski lideri to negiraju i tvrde da su ugovori daleko precizniji i strožiji. Sorio je na to odgovorio da ugovor sa Britanijom prioritet daje toj zemlji i vakcinama proizvedenim u Britaniji, dok ugovor sa EU nije vezan ni za jednu konkretnu fabriku. Onda je Evropska komisija pozvala Astra Zeneku da objavi ugovor sa EU jer sama ne sme bez saglasnosti druge strane. Evropski Komesar za zdravstvo Stela Kirijakides još je odbacila „AZ logiku da vakcine dobija onaj koji prvi dođe“, rekavši da tako „možda može kod lokalnog mesara, ali ne i u ugovorima i našim sporazumima o nabavci“. Evropska komisija traži od AZ da kaže kuda idu vakcine proizvedene u EU i preti da će blokirati njihov izvoz. Sumnja se da vakcine idu u Britaniju. Italija preti da će da tuži AZ.

Detalji ugovora EU i AZ nisu poznati javnosti, ali se iz objavljene verzije ugovora koji EU ima sa Kjurvakom vidi, kako prenosi britanski Gardijan, da su navedeni datumi samo „trenutne najbolje procene ugovornih strana i da su podložni promenama“, zato što su „strane svesne da postoje rizici i da može doći do kašnjenja u proizvodnji“.

Reklo bi se na kraju da EU ne može mnogo toga da uradi da brže dobije vakcine. Iako Astra Zeneki nije isplatila sav novac od ugovorenih 336 miliona evra, prekid isplata bi samo doveo do novih kašnjenja. Sudske tužbe bi takođe mogle da odlože isporuke, a sporovi mogu da traju i godinama. Izgleda da EU sada može samo nervozno da čeka i eventualno pokuša dodatno da pomogne AZ da se proizvodnja ubrza. Nervozna ramena čekaju.