Očevi, da li ste iskoristili svoje pravo na roditeljsko odsustvo po dobijanju deteta? To pravo se koristi različito od zemlje od zemlje.
U ovoj epizodi čućete iskustva dva oca koji su u potpunosti iskoristili svoje pravo na odsustvo sa posla posle rodjenja deteta; jedan je Dušan Tončić u Beču a drugi Miloš Petrović u Rejkjaviku na Islandu. No, pre toga da razjasnimo osnovne pojmove.
Prvi je trudničko bolovanje: to je odsustvo majke sa posla radi održavanja rizične trudnoće, koje žena može i ne mora da iskoristi, u zavisnosti od zdravstvenog stanja i procene doktora. Ono traje najkasnije do otvaranja porodiljskog odsustva.
Zatim imamo porodiljsko odsustvo: to je odsustvo majke sa posla koje počinje nekoliko nedelja pre porođaja i završava se nekoliko nedelja nakon porođaja, uz varijacije medju zemljama. Minimum trajanja porodiljskog odsustva koji poštuje velika većina zemalja na svetu je 12 nedelja. Ovo odsustvo spada u medjunarodno priznata ljudska prava, a zakonom je prvi put regulisano krajem 19. veka u evropskim zemljama, kao posledica industrijske revolucije i većeg učešća žena na tržištu rada, i to prvo u Švajcarskoj (1877), pa zatim u Nemačkoj (1878), Mađarskoj (1884), Austriji (1885), itd. Priznanje i zaštita ovog prava na međunarodnom nivou uspostavljena je Konvencijom o zaštiti materinstva, koju je 1919. godine usvojila Međunarodna organizacija rada (MOR), kojom se garantuje odsustvo od 12 nedelja, zdravstvena zaštita porodilja, naknada zarade i zaštita od gubitka posla za vreme odsustva.
Nas ovde najviše zanima Očinsko odsustvo, a to je odsustvo oca sa posla u danima i nedeljama nakon rođenja deteta, koje traje kraće od onog za majke. Za razliku od porodiljskog odsustva za majke koje ima tradiciju dužu od 100 godina, kao i zaštitu u međunarodnim dokumentima i međunarodnom pravu, odsustvo za očeve nije usklađeno na međunarodnom planu, i velike su razlike u sistemima po nekoliko ključnih kriterijuma, zbog čega je teško praviti jednostavna poređenja.
I na kraju postoji i roditeljsko odsustvo, radi nege deteta. To je već dosta širok pojam koji obuhvata razne modele odsustva, po raznim stopama naknade za odsustvo. Uglavnom ga koriste majke, mada ga u brojnim zemljama mogu koristiti i očevi, a nekada i oba roditelja istovremeno). Kod ovog odsustva mogu da postoje i delovi koji se ne mogu preneti na drugog roditelja, takozvane kvote.
U većini zemalja postoji pravo na relativno kratko plaćeno odsustvo za očeve u kombinaciji sa roditeljskim odsustvom gde roditelji mogu da biraju ko će ići na odsustvo. Roditeljsko odsustvo prva je uvela Švedska 1975 ali čak i tamo ovo pravo daleko više koriste majke. Dok neke zemlje, poput Srbije, ostavljaju mogućnost roditeljima da u međusobnom dogovoru odluče ko će koristiti odsustvo radi nege deteta, u drugim, kao što smo rekli, postoje „kvote za očeve” odnosno pravo na dane odsustva koji se ne mogu preneti na drugog roditelja. Dakle ukoliko ih otac ne iskoristi, ti slobodni dani će „propasti“. Razlog zašto se posegnulo za ovom merom jeste da se očevi podstaknu da koriste ovu mogućnost koju im zakon pruža i dugoročno utiče na podeljeno roditeljstvo u kome će briga oko dece biti ravnopravno podeljena između oba roditelja. Na primer, iako u Srbiji svi očevi imaju pravo da koriste deo odsustva radi nege deteta umesto majke, manje od 1% ga zapravo koristi, tako da je politika „deljenja“ odsustva izuzetno neefikasna. Scenario koji se predviđa ovakvim politikama jeste da majka koristi roditeljsko odsustvo nakon porodiljskog neko vreme, a da onda otac preuzme brigu o detetu na nekoliko meseci pre nego što dete pođe u predškolsku ustanovu. To podstiče veću uključenost oca od samog rođenja deteta, kao period pripreme za samostalnu negu, ali poseban efekat je u tim nedeljama i mesecima koje provodi sa detetom; stvaranje veze u tom periodu i preuzimanje obaveza treba da ima dugoročan efekat i da obezbedi ravnomerniju podelu poslova u budućnosti.
