Nova migrantska dilema - da li glasati na srpskim izborima ili ih ignorisati. I zašto? U ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o predstojećim izborima u Srbiji.
Prema podacima Narodne banke Srbije mi u dijaspori prošle godine poslali smo 4,2 milijarde evra u Srbiju. Tako su bar prenele Novosti, a docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković rekao je istom listu da, prema procenama, nekih milion ljudi u Srbiji prima doznake iz inostranstva. Četvrtina svih ovih para, gle čuda, stiže iz Nemačke. Šta nam to govori? Izmedju ostalog da dijaspora i te kako učestvuje u ekonomskom životu Srbije, doduše indirektno. Samim tim, dijaspora svakako ima pravo da učestvuje i u političkom životu, bar izlaskom na izbore, iako nam to pravo mnogi smorovi osporavaju površnim argumentom da mi koji smo otišli treba da ćutimo a ne njima da krojimo život.
E sad, dijaspora slabo glasa, i to nam je tako. Procenjuje se da nas u inostranstvu ima oko milion i sedamsto hiljada. Na poslednje izbore izašlo je nešto manje od 39.000 birača. Najviše srpskih državljana ima u Nemačkoj, skoro četvrt miliona. Dojče vele medjutim kaže da se na izborima 2020. u toj zemlji prijavilo nešto manje od 3.000 ljudi. Neka istraživanja, kako je pre par godina objavio RTS, ukazuju da najviše glasaju oni koji su skoro otišli iz Srbije. To zvuči razumljivo ali se ne uklapa u onu predstavu da iz zemlje najviše odlaze nezadovoljni. Otkud onda najviše glasova dijaspore ide Vučiću? I zašto ne glasa više ljudi?
Čini se da je za većinu najveća prepreka logistika - prijavljivanje je malo smaranje, ali mnogo veći problem predstavlja to što može da se glasa samo u diplomatskim predstavništvima Srbije koja su mnogim ljudima daleko. To sve ipak ne znači da našu, kao i svaku drugu, dijasporu ne zanima politika i situacija u rodnoj zemlji i o tome smo u više navrata pričali sa gostima u ovom podkastu. O tome, između ostalog, priča politikolog Tibor Jona, Pančevac koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu.
