Što se više trudiš, Švedska više daje, kaže za Radio karantin Saša Janoš u drugom delu "skandinavskog karantina". Ili, sve je lako kad si vredan.
Naučnik Hiroko Nišida, govoreći o transformacijama koje prolaze emigranti, kaže da kod nekih ljudi možemo da govorimo o postojanju praktično dve paralelne kulturne šeme – jedne za "domaću" upotrebu, i druge za potrebe snalaženja u novoj zemlji. On navodi da bi bilo dobro podsetiti se razlike između sledećih pojmova: adaptacije, akulturacije i asimilacije. Akulturacija je dinamičan proces koji može uključiti obe grupe ili individue u situacijama direktnih kontakata između kultura. Promene se mogu javiti kod jedne ili obe kulturne grupe i mogu uključiti promene vrednosti, ali nije obavezno. Akulturacija je, po nekim autorima, potencijalno dvosmeran proces koji ne mora da zahteva promenu vrednosti kod grupe koja prolazi/trpi akulturaciju.
Nasuprot tome, asimilacija je jednosmeran proces promene vrednosti i navika asimilirane grupe u pravcu dominantne kulture zemlje domaćina. Adaptacija se, pak, odnosi na proces promena tokom vremena kod onih individua koje su završile primarni proces socijalizacije u sopstvenoj kulturi, a potom su došli pod kontinuiran, produženi uticaj u neposrednom kontaktu sa novom i nepoznatom kulturom. Nišida za strane radnike predlaže termin kros-kulturna adaptacija podrazumevajući složen proces transformacije nečije primarne soicio-kognitivne šeme ka kulturnoj šemi zemlje domaćina (Nishida 1999, 762). Za naše gastarbajtere prve i druge generacije može se reći sledeće: da su se adaptirali, delimično akulturisali i nikako asimilovali.13 Odnosno, može se usvojiti Nišidina definicija kros-kulturne adaptacije, iako je Nišida smatrao da se taj pojam odnosi na pridošlice čiji je status u inostranstvu jasno privremen (od šest meseci do pet godina.)
Osnovni razlog slabe akulturacije naših gastarbajtera jeste jezička nekompetentnost koja im bitno smanjuje sposobnost komunikacije sa strancima, kao što umanjuje mogućnost za zadovoljavanje širih socijalnih i kulturnih potreba osim najelementarnijih. Kim smatra da od savladavanja komunikacijskih veština presudno zavisi stepen akulturacije imigranata, njihova sposobnost da bolje razumeju nove okolnosti u kojima su se našli, vrednosti i shvatanja nove kulture na koju teba da se adaptiraju.
"Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake" - ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša je, međutim, veoma dobro dobro shvatio ovo o čemu Nišida govori i gotovo prvog dana se bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim smo razgovarali o tom procesu prilagođavanja i snalaženja, o tome na koji način su ga ti procesi menjali kao ličnost, ali i o tome zašto je uopšte otišao.
