"Prilagođavanje nije napor. Iskustvo koje nosimo sa sobom uvek može da se kači sa nečim novim", kaže za Radio karantin Vesna Stanišić, dramaturškinja iz Stokholma.
Ovaj serijal posvećen emigracijama iz bivše Jugoslavije počeli smo tražeći odgovor na pitanje zašto ljudi odlaze iz svoje zemlje. Dok statistike kažu da je najčešći razlog bolji standard, nekoliko naših gostiju reklo nam je da je njihov motiv bio gubitak nade u bolje sutra u svojoj zemlji. Svi oni žive u Nemačkoj, zemlji sa kojom nekako najčešće povezujemo emigracije sa Balkana. Njihova iskustva i utiske o Nemačkoj možete čuti u našim emisijama postavljenim tokom februara.
Ovog meseca vodimo vas u Skandinaviju. Kroz seriju razgovora sa našim ljudima koji žive u skandinavskim zemljama tražićemo odgovor na pitanje kako se emigranti prilagodjavaju novoj sredini i šta su najveći izazovi u tom procesu. A čućete i šta naši skandinavci kažu na temu “ladno, ali standard”.
Kada pričamo o životnom iskustvu emigranata onda možemo da izdvojimo nekoliko ključnih faza u tom iskustvu, od kojih je prva odluka o odlasku, najčešće na rad, u inostranstvo, uz koju ide i preduzimanje koraka u tom pravcu. Zatim, po dolasku u novu zemlju, sledi niz akcija prilagođavanja životu u novoj, stranoj sredini, pa dalje, kod nekih ljudi, spoznaja da se privremeni boravak u inostranstvu pretvara u dugotrajni, dok kod nekih ljudi sledi odluka o povratku u domovinu.
Jednom kada smo otišli iz svoje zemlje i stigli u novu, od emigranata postali smo imigranti. To je jedno sasvim novo i nimalo jednostavno stanje. Nama se pomeraju granice poznatog sveta i do tada bliskog kulturnog okruženja. Ulazimo u situaciju koju sociolozi migracija nazivaju kros-kulturnom adaptacijom, suočavanjem sa novim vrednostima i motivacionim faktorima, samim tim i potrebom za samoodređenjem bilo kroz očuvanje starog i/ili stvaranje i prihvatanje novog kulturnog identiteta.
Svima nama koje je japanski naučnik Hiroko Nišida nazvao "pridošlicama" (imigranti, izbeglice, diplomatsko osoblje, poslovni ljudi, studenti na studijama u inostranstvu i dr.), zajedničko je to da prolazimo kroz proces transformacije svoje dotadašnje kulturne šeme, usvajajući novu, adekvatnu stranoj kulturi u kojoj boravimo, postepeno povećavajući nivo svojih komunikativnih sposobnosti i broj primljenih navika, vrednosti i "pogleda na svet" tipičnih za kulturu zemlje domaćina. Kod nekih ljudi možemo da govorimo o postojanju praktično dve paralelne kulturne šeme – jedne za "domaću" upotrebu, i druge za potrebe snalaženja u novoj zemlji. Ukrštanje ovih kulturnih šema formira specifični kulturni identitet nas imigranata koji ne proizvodi uvek zadovoljavajuće rezultate, čega smo svesni i mi imigranti i oni oko nas.
Uklapanje ili prilagodjavanje: dramaturškinja iz Stokholma Vesna Stanišić, koja u Švedskoj živi već nekih 30 godina, priča o tome koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili.
