Tokom pandemije samo u Britaniji preko 3 miliona domaćinstava uzelo je kućnog ljubimca. Najviše su kućne ljubimce kupovali ili usvajali mladi. Kao glavni razlog ljudi navode to što su bili usamljeni ili primorani da rade od kuće pa su imali i više vremena.
U jednoj anketi o efektima držanja kućnih ljubimaca, skoro 75 posto ispitanika kaže da im je to pomoglo sa mentalnim zdravljem tokom karantina i pod stresom od opasnosti od virusa. Istovremeno, organizacije za zaštitu životinja upozoravaju da ovoliki porast broja kućnih ljubimaca može imati i neželjene efekte jer će mnogi ljudi, sada kada se život vraća u normalu, shvatiti da je to za njih prevelika obaveza i odustati od držanja životinje u kući. Isto tako, one koji nisu vlasnici ili ljubitelji životinja, ovaj veći broj pre svega pasa na ulicama sve više iritira jer kažu da se mnogi novopečeni vlasnici ne ponašaju odgovorno.
Gošće Radio karantina su nastavnica u Novom Sadu Ivana Čurić, koja ima jednog španskog i jednog italijanskog hrta i veterinar u Frankfurtu Maja Firle, vlasnica tri psa. Aleksandar Kocić, takođe kučkar, sa njima razgovara o tome kako su organizovali šetnje tokom zatvaranja i kako su organizovali lečenje svojih ljubimaca tokom pandemije. Takođe i o tome zašto je u Frankfurtu manjak veterinara, a u Novom Sadu veterinarske ordinacije niču kao pečurke i kako u Glazgovu nedostaju šetači pasa.
Tokom ove dve godine mnogima od nas upravo su životinje i njihova bezrezervna ljubav pomogli da preguramo strah i izolaciju. Pandemija je srećom problem u zalasku. Sva pažnja svetske javnosti usmerena je na Putinovu agresiju na Ukrajinu. Ovoga puta, pod bombama i raketama, životinje su samo nedužne žrtve, kao i ljudi. Ne zaboravimo ih.
