Serijal o emigraciji nastavljamo pričom o podizanju dece u inostranstvu, u kulturama i sistemima koje su drugačiji od onih u kojima ste i sami odrastali.
Pričamo o tome kakva je razlika i uticaj na decu kada se sa njima preselite kada su sasvim mali ili u školskom uzrastu. Kako deca koja su, s druge strane, rođena u inostranstvu, formiraju svoj identitet. Pričamo i o tome koliko se i sami roditelji dodatno integrišu kroz odrastanje dece u inostranstvu i sa kakvim se izazovima suočavaju.
Jelena Visser razgovarala je sa Aleksandrom Kovačem u Australiji, čije su obe ćerke, sada studentkinje rođene u ovoj zemlji. Njeni gosti su i Jocovići – Dragana i Nenad, koji su se u SAD preselili kada su im deca već bila u školskom uzrastu.
Odgajati decu u inostranstvu, u jednoj ili više drugih zemalja, je uzbudljiva avantura, ali može biti i izazovan zadatak. Koliko će se vaša deca prilagoditi? Kako će se nositi sa kulturnim razlikama? Koliko će dobro naučiti nove jezike?
Dobrobit dece tokom njihovog života u različitim zemljama u velikoj meri zavisi od njihovog uzrasta kada doživljavaju tranziciju.
Kretanje sa bebom ili malim detetom je prilično „lako“ u poređenju sa kretanjem sa detetom ili tinejdžerom školskog uzrasta. Bebe i mala deca ne razumeju u potpunosti promene kroz koje prolaze, iako roditelji ne bi trebalo da potcene da će deta verovatno primetiti promenu hrane, mirisa, ukusa, navika i rutine i slično.
Mnogi roditelji se fokusiraju na prenošenje svoje kulture nasleđa, zanemarujući da neguju i lokalnu kulturu koja je za njihovu decu „njihova” kultura u kojoj odrastaju!
Ako su deca tinejdžeri kada se preselite u inostranstvo, odnosno odrasla su u jednoj zemlji, verovatno će imati prilično čvrst kulturni identitet što će im malo olakšati novu kulturu, ali, nedostajaće im vršnjaci, možda će im nova škola, očekivanja nastavnika i vršnjaka, jezik koji ne razumeju i sleng, pasti malo teže.
Ćerke Aleksandra Kovača, starosti 18 i 20 godina, obe su rođene u Australiji. Kovač kaže da su one ponosne na svoje srpsko poreklo, ali da su pre svega Australke.
Dragana i Nenad Jocović pričaju da je, s obzirom da su njihova deca već bila u školskom uzrastu, za njih u početku bilo izazovno da se uklope u novu sredinu, s obzirom da su morali da nauče jezik i uz to nađu svoje mesto među novim vršnjacima.
