Stanislava Trajlov i Darko Marijančević naši su gosti u Dablinu, a u Tremoru na jugu Irske Aleksandar Stošić. Njih troje u Irskoj su pronašli svoj novi dom.
Više puta u ovom podkastu čuli smo da ljudi najčešće odlaze iz svoje zemlje zbog posla koji će im doneti bolji standard ili zbog opšte situacije o svojoj zemlji. Šta god da je primarni razlog odlaska, tamo gde odemo moramo od nečega da se izdržavamo. Najčešće ili od svog ili od partnerovog posla.
O tome razgovaramo ovog meseca u Radio karantin. U ovoj epizodi naši gosti su Srbi koji žive u Irskoj, zemlji koja poslednjih godina upija stručne imigrante iz celog sveta, a do nedavno je bila najveći izvoznik emigranata. Čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi. Zemlji koja čuva svoju tradiciju ali odlučno ide napred. A čućete i da li je Bono bog u Irskoj.
"Odavno se ovde ne osećam kao stranac", kaže za Radio karantin Stanislava Trajlov. Ona dodaje su Irci patriote, a da je nacionalizam u balkanskom shvatanju veoma zanemarljiv. "Patriotizam (u Irskoj) se ne zasniva na mržnji prema drugima i drugačijima i to je bitno", kaže Trajlov.
"Ono što su Brazilci u fudbalu, to su Irci u muzici i umetnosti", kaže Aleksandar Stošić. On kaže i da se najbolji Ginis pije u što manjem i što starijem pabu, tamo gde sede ljudi od sedamdeset i osamdeset godina.
Darko Marijančević stigao je iz Amerike u Irsku. On kaže da je prilagođavanje okolnostima veoma važno i da koristi svaku priliku da se edukuje kroz posao. "Jedna od pogodnosti je da možete tehnički da se prekvalifikujete radeći posao", kaže Marijančević.
Radio karantin sa vama svake druge srede. Javite nam se ako želite da podelite sa nama vaša emigrantska iskustva ili ako ste planirali da odete pa se predomislili.
