Nezadovoljstvo građana nema ko da artikuliše

Dubravka Stojanović

„Vlast je pokazala sada sve svoje loše strane, od nesposobnosti da se organizuje, pa do dramatičnih promena raspoloženja, čime su plašili građane i dizali paniku više nego sam virus. A sama opozicija je naprosto nestala. Sada imamo jednu situaciju gde su građani nezadovoljni, taj bes je prosto akumulirao, a opet nemamo opoziciju koja to ume da artikuliše“, izajavila je u razgovoru za podkast Radio Karantin istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.

Proteste ispred Predsedništva i Skupštine ona vidi kao „ukradene“ proteste lokalnih inicijativa i to od strane opozicionih političara koji su “samo doveli do toga da protesti izgledaju loše, uz fizičke obračune”, ocenjujući jako lošim to što je “očigledno da ni vlast ni opozicija nemaju jasan politički koncept, ideju ni cilj”.

Profesorka Stojanović smatra da u Srbiji ne postoji potencijal za socijalni bunt, ali da se može očekivati politički bunt, za koji su se stvorili uslovi.

„Ova pandemija je to značajno pojačala, ali to neko mora da artikuliše. A opozicija je po ko zna koji put pokazala da to ne ume, ili ja ne razumem o čemu se radi. Ovo je bila neverovatna situacija za opoziciju i oni su uspeli da je ispuste“. 

Dubravka Stojanović je alternativu videla u lokalnim inicijativama, ali kaže da je izgubila nadu jer te inicijative nisu raspoložene da izađu na izbore, dok “Savez za Srbiju kao opozicija nema nikakve šanse, na prvom mestu, jer zagovaraju bojkot”.

„Lično sam bila protiv bojkota sve vreme, jer ne znam šta to znači da uslova za izbore nema. Pa naravno da ih nema, ali kako doći do toga? Ja ne verujem da je bojkot način, već verujem u neprekidnu borbu. Nada mi je bila u lokalnim frontovima, ali oni se sada predomišljaju“.

Povlačeći paralelu sa situacijom pred pad Slobodana Miloševića, Dubravka Stojanović naglašava da je tada postojala „ozbiljna“ opozicija koja je na izborima dobila prvo lokalne izbore, a demonstracijama se izborila za priznavanje tih rezultata, i ocenjuje da bi tadašnji lider Zoran Đinđić ovu situaciju upotrebio da pruži građanima ozbiljan politički govor koji odražava svu strahotu paljenja baklji i upadanja u zgrade, čime su ljudi realno preplašeni.

„Možda je Vučić uporediv s Miloševićem, ali današnja opozicija teško da je uporediva s opozicijom devedesetih“, rekla je ona i dodala da ne očekuje bilo kakve građanske sukobe i da je to nešto najstrašnije što bi se moglo desiti bilo kom društvu ili državi.

Ona ne isključuje teoretsku mogućnost da izrevoltiran narod poželi osvetu, ali i upozorava “da su se u našem društvu od vremena Nikole Pašića tako menjale vlasti jer naše društvo nije zrelo i nema nezavisne društvene slojeve, već su svi slojevi u nekakvoj sprezi s vlastima”.

„Naš svaki društveni sloj je gledao da napravi nekakav dil s vlastima i vi time pravite iznutra partijsku državu. To su nažalost napravile i stranke posle 2000. godine. Dakle, zbog slabosti društva ne pruža se otpor autokratiji, jer svim slojevima iz nekog razloga to odgovara“, objašnjava istoričarka Dubravka Stojanović u razgovoru za podkast Radio Karantin.

U svetlu nedavnog Samita EU - Zapadni Balkan, profesorka Stojanović kaže da je jasno da sama EU mora sebe da reformiše, ali da je razočarana što Unija do sada nije shvatila koliko je opasno „gajiti sukobljene države koje otvaraju vrata uticajima država koje žele krah EU, poput Rusije, Kine, Turske, Saudijske Arabije, pa sada i SAD“.

Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da se ulazak Srbije u EU mora posmatrati dugoročno, jer je ovo “strateški važno područje” i podseća da su Bugarska i Rumunija bile takođe nespremne, ali da su primljene zbog strateške odbrane od Rusije.

O odnosu snaga na svetskom nivou ona ističe da se danas „snažne tačke nalaze na raznim mestima u svetu“, te da će mnogo toga zavisti od ishoda američkih izbora, jer Kina danas ima ozbiljne spoljnopolitičke pretenzije, poput Amerike posle Drugog svetskog rata.

Profesorka Stojanović upozorava da u svetlu pandemije COVID-19, pronalaska vakcine, njene distribucije i daljeg razvoja odnosa snaga u svetu, demokratske zemlje sada moraju naći nova rešenja krize.

„Ako se vakcina ne distribuira ravnomerno i ne dođe jednako kako do bogatih, tako i do siromašnih slojeva, bojim se da je kriza mnogo dublja nego što mislimo“, kaže ona i dodaje, „ako ne shvatimo da smo zajedno ugroženi, bojim se da se možemo suočiti sa mnogim novim problemima“.

Na pitanje kako je ona provela period izolacije i vanrednog stanja, kaže da je umesto da pročita sve knjige koje je želela, zapravo imala zadatak da obezbeđuje oko pet porodica koje nisu smele da izlaze i dodaje uz osmeh da je zbog toga uspela da ostane u top formi.

Celu emisiju slušajte ovde