Za poslednjih deset godina iz Srbije je otišlo 600.000 uglavnom obrazovanih mladih ljudi. Tako kaže jedan tvit, a takvi se pojavljuju svako malo. Da li je zaista tako i koliki je zaista odliv radno aktivnih građana?
Posle kraće novogodišnje pauze Radio karantin nastavlja još malo razgovore o emigracijama i životu u dijaspori. I posle ovog izbornog razočaranja u Srbiji sve više ljudi iznosi stav da odatle treba otići. Ali čak i za one koji bi voleli da odu, put od želje do realizacije nije kratak, a ni jednostavan i mnogi odustanu. Osim toga, u nameri da ilustruju propadanje Srbije mnogi ljudi cesto kažu da zemlja doživljava veliki odliv mozgova i da je Srbiju od kako su Vučić i ekipa na vlasti napustilo 600.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Ali, da li je zaista tako? Zar nije malo nerealno da toliki broj ljudi, skoro 10% stanovnistva, ode iz zemlje za samo deset godina?
Utvrditi broj onih koji odlaze i dolaze u neku zemlju nije lako, ali neke prilično pouzdane procene postoje. Jedan od onih malobrojnih stručnjaka koji ih prave je Mihail Arandarenko, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
"Iz Srbije odlazi radno aktivno stanovništvo i njima je teže ući u trag zbog toga što je najveći broj tih odlazaka zapravo privremen. Oni ostavljaju te neke svoje tragove i u zemlji porekla i u zemljama destinacije", kaže profesor Aradarenko.
On dodaje da je Srbija izgubila veliki broj radno aktivnih građana na dva načina - kroz starenje populacije i kroz emigraciju.
"Mi imamo ta dva izvora gubitnka i to je negde ključno doprinelo smanjivanju nezaposlenosti u Srbiji i rastu plata. Kroz taj nominalni rast plata, mi smo sada atraktivni za Centralnu Aziju, za Turke, za Kubu ili Filipine", kaže Arandarenko.
Kada je reč o odlivu zdravstvenih radnika, Arandarenko kaže da najveći broj naših medicinskih radnika odlazi u Nemačku, ali da taj odliv nije prevelik.
