Protesti protiv "Ruskog zakona" u Gruziji, zašto su oni važni i kakva je sličnost između tamošnjih dešavanja i onog su poznate slike iz Srbije već godinama. Za Radio karantin govori novinarka BBC-ja u Tbilisiju Rejhan Dimitri.
Već nedeljama gledamo prilično impresivne proteste u Tbilisiju u kojima učestvuju uglavnom mladi ljudi. Protiv čega oni protestuju i zašto mnogi od njih govore da je ovo presudni trenutak za njihovu zemlju? Odakle strah da bi Gruzija mogla da postane nova Ukrajina? I kakve su sličnosti izmedju ovoga što se dešava u Gruziji sa onim što već godinama gledamo u
Srbiji? BBC-jeva novinarka u Tbilisiju Rejhan Dimitri o tome razgovara sa Aleksandrom Kocićem.
Gruzija je dugo bila deo Sovjetskog saveza i posle sticanja nezavisnosti ne uspeva da se reši ruskog uticaja. Ruska vojska je 2008. ušla u Gruziju i preuzela kontrolu nad Južnom Osetijom, pokrajinom koja je u međuvremenu proglasila nezavisnost koju priznaje samo pet zemalja, od kojih je jedna naravno Rusija. Aktuelna gužva u Gruziji, kavkaskoj zemlji od 3,7 miliona stanovnika, smeštenoj na istoku Evrope i zapadu Azije, počela je kada je vlada najavila da će usvojiti zakon o stranim agentima koji se odnosi pre svega na brojne nevladine organizacije. Predsednica Gruzije stavila je veto na taj zakon, ali vladajuća većina na dodatnom glasanju u parlamentu taj veto poništila. Američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da će novi zakon negativno uticati na nevladine organizacije i nezavisne medije i da je u suprotnosti sa izraženom evro-atlantskom orijentacijom Gruzije. Slične kritike uputila je i Evropska unija, koja je u decembru prošle godine Gruziji dodelila status kandidata za članstvo.
Zakon o stranim agentima usvojen je pre neki dan. Rejhan kaže da je to zakon o transparentnosti stranog finansiranja, koji su ljudi u Gruziji nazvali “Ruski zakon”. Ovo je drugi pokušaj vlade da zakon prođe u parlamentu. Prošle godine zvali su ga Zakon o stranim agentima.
"A kad kažete da je neko strani agent, ljudima je to onda jasnije. A o čemu se zapravo radi? Prva asocijacija je na postojeći sličan zakon u Rusiji koji je usvojen 2012, gde ako pratite vesti iz Rusije, videćete da skoro svake nedelje njihovo ministarstvo censure ili kako se već zove nekome nalepi etiketu stranog agenta. Znači, ovo je zakon o etiketiranju, o stigmatizovanju I na kraju krajeva o ućutkivanju kritičnih glasova u zemlji. Tako ovaj zakon vide njegovi protivnici u Gruziji. Vlada pak kaže da želi transparentnost I da u zemlji ima previše nevladinih organizacija; 25 hiljada. Nema problema, samo podnesite finansijske izveštaje I pokažite odakle vam novac I na šta ga trošite. E sad, ako pogledamo retoriku državnih zvaničnika u Gruziji za ovih pet nedelja, videćemo da je prilično negativna, da optužuju nevladine organizacije da uz zapadnu pomoć spremaju revoluciju. I to se sve stalno ponavlja I ponavlja, kako već to ide po receptima propagande."
Zemlja je prilično podeljena oko ovog zakona. Inače je gruzijsko društvo prilično polarizovano oko mogućeg pristupanja Evropskoj uniji. Ljudi su dosta podeljeni u zavisnosti od medija koje gledaju, kaže Rejhan.
"Evo primera: na dva skupa Kojima sam prisustvovala mogla sam da vidim obe strane medalje. Prvi je bio 29. Aprila kada je vlada autobusima dovela svoje pristalice, desetine hiljada njih, možda i čitavih sto hiljada su doveli da podrže zakon. Sve je bilo odlično organizovano. Tu dođu ljudi iz raznih delova zemlje, dobiju za to neke pare i dodju da slušaju lidere vladajuće stranke Gruzijski san."
