Pojam domovine se definiše kao mesto na kome smo rođeni i odrasli i stoga prema takvom mestu imamo poseban odnos. Smatra se da domovina pojedincu daje osećaj ukorenjenosti i snagu.
Postoje različita shvatanja domovine, recimo, kao mesto poverenja i mira. Ona se doživljava kao čuvanje tradicije i kao mesto krajnjeg zajedništva pre svega kroz običaje i jezik.
Postoje ljudi koji se na jednom mestu rode, tamo ostaju čitav život i to mesto zovu domovinom. Ima ljudi za koje je domovina zatvor iz kojeg beže i u njega se kasnije vraćaju najviše jednom godišnje zbog toga što se u vreme Božića osećaju obaveznima da to urade. Postoje ljudi koji svoju domovinu izgube i moraju da beže. Ti ljudi nemaju privilegiju da odluče da li u svojoj domovini žele da ostanu. A ako nemaju sreće onda na nekom drugom mestu nailaze na ljude koji „svoju domovinu" hoće da brane od „stranaca" i ta domovina nikada neće biti njihova. Ovako piše autor Krsto Lazarević koji je rođen u Bosni i Hercegovini i kao dete je sa roditeljima iz BiH pobegao u Nemačku. Danas živi u Berlinu i piše za nekoliko medija na nemačkom jeziku.
On smatra da je u svakodnevnom govoru domovina bezazlen termin. Većina ljudi ga upotrebljava kako bi opisala mesto gde su odrasli, za koje ih vezuju lepa sećanja ili mesto na kojem se osećaju kao kod kuće. U politici je to mođutim opasan termin koji desničarski populisti čitave Evrope stavljaju u centar svoje ideologije.
Austrijska književnica Ana Mitguč u Ogledu o tuđem piše da domovinu najjače osećamo u bolu zbog gubitka, slutimo je u strahu od gubitka sigurnosti i pita se zašto je čoveku potrebno osvedočenje o domovini? Da bi povećao osećaj lične vrednosti, za koji ne može da nađe uporište u sebi samome? Jer domovina je ono što doživljavam kao spoljni odraz svog unutrašnjeg svetonazora, domovina je ogledalo, vis a vis na osnovu koga moja egzistencija kao individue i u grupi dobija legitimitet. Što je “Ja” slabije, to mi je više domovine potrebno, to teže podnosim strah od drugog, jer ne mogu da izdržim da moj identitet bude doveden u pitanje. U tom smislu domovina je moć koja stvara usaglašenost. Govoreći o domovini mislimo i na poredak, tradiciju, dogovor, sistem vrednosti, koji se javlja kao nepovredivi prirodni poredak, a time i na suzbijanje svega što je drugačije. Drugi se u tom sklopu može doživeti samo kao iritacija koja taj poredak dovodi u pitanje, pukotina kroz koju prodire nepouzdano, što ugrožava sigurnost, pa mora biti ućutkano, ograđeno ili učinjeno neškodljivim na neki drugi način, piše Mitguč.
Egipatski nobelovac Nagib Mahfuz pisao je da domovina nije tamo gde smo rođeni, već tamo gde svi naši napori da pobegnemo propadaju.
I zaista, domovina se čini kao krajnje mesto pripadanja i sigurnosti, a s druge strane istovremeno se o njoj često govori kao o mestu napuštanja. Bar je tako u ogromnom broju slučajeva takozvanih nas iz regiona. Domovina - Izvor neizrecivog ponosa i sreće za jedne i beskrajne teskobe i tuge za druge.
Radio karantin u novom serijalu istražuje zašto ljudi odlaze - iz Srbije, Bosne, Kosova ili bilo koje druge zemlje bivše Jugoslavije, odnosno famoznog ‘regiona? Gde idu, kako se prilagođavaju životu u novoj sredini, šta im pada teško a šta lako, šta im najviše nedostaje iz rodne zemlje. Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda više ili manje volimo zemlju iz koje smo otišli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogođene izvozom mozgova? Šta su cirkularne migracije. Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze?
Najčešći razlozi zbog kojih ljudi napuštaju svoje zemlje su bolji standard, bežanje od oružanih sukoba, usled klimatskih promena, da bi izbegli siromaštvo, zbog obrazovanja i stručnog usavršavanja, zbog ljubavi, porodičnih veza, boljeg zdravstvenog osiguranja, iz političkih razloga, verske, rodne i netrpeljivosti okruženja prema seksualnoj orijentaciji.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije UN u 2020. godini bilo je preko 280 miliona međunarodnih migranata. To znači da je 3,6 posto totalne populacije živelo van svojih matičnih zemalja.
Odlazak stanovnika, posebno mladih ljudi, iz zemalja Balkana u ekonomski visoko razvijene zemlje Zapadne Europe jedan je od najvećih problema s kojim se suočavaju sve zemlje u regionu poslednjih nekoliko godina. Preciznih podataka o tome koliki broj ljudi napusti zemlju nema, ali se pretpostavlja da Srbiju, BiH i Hrvatsku napusti broj stanovnika jednog manjeg grada.
Naši gosti u ovoj emisiji su Srđan Trivić koji trenutno radi u metalskoj industriji, Darko Vlahovic, saradnik programa Cosmo na radio stanici WDR i Tanja Ostojic, interdisciplinarna umetnica i aktivistkinja. Razgovarali smo i sa Dr Mihailom Arandarenkom, profesorom ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
