Slabo vakcinisna populacija - plodno tlo za nove sojeve

"Dok ne vakcinišemo četiri petine populacije nema ukidanja protivpandemijskih mera", kaže za Radio karantin Dr Dani Milovanović.

Tvrdnje Dr Ofita da ga novi sojevi korona virusa ne zabrinjavaju mnogo navele su nemačku doktorku Dani Milovanović da pojasni čitaocima Radio karantina kako se javljaju novi sojevi i kako da se protiv njih borimo.

Kao lekar koji je aktivan više u kliničkom nego u naučnom domenu, mogu da kažem da me pojedinačne mutacije SARS CoV2 virusa ne zabrinjavaju previše sve dok ne dobiju status tzv. Zabrinjavajućih sojeva - Variants of Concern (VOC). Ovaj termin označava vrstu mutacije koja je uspela da promeni nekoliko aminokiselina i tako uglavnom modifikuje svoj ključni Spike protein pod selekcionim pritiskom i time sebi obezbedila prednost u jednoj populaciji domaćina, koja se ogleda u a) epidemiološkom rastu incidencije novih infekcija i samim tim povišenoj R vrednosti, b) većoj zaraznosti (koliko dugo i kolike ekspozicije je potrebno za novu infekciju) i 3) težini kliničke slike i stepena hospitalizacije i na kraju krajeva 4) eventualnoj višoj smrtnosti.

Kada takva nova varijanta uzme maha u jednoj populaciji i naučnici u laboratoriji sekvenciranjem pozitivnih nalaza kod više pacijenata pronadju korelat za jedan ili više takvih fenomena, dolazi se do pitanja pod kakvim selekcionim pritiskom se virus nalazio da bi došlo do ovakve promene njegovog genoma. To znači da su rezultati takvih promena u genomu virusa uglavnom posledica epidemiološke situacije u datoj populaciji.

Jedan od njih je tzv. “Fitness Advantage”, koji se posmatra u Alfa soju  (B1.117 ili britanski soj). Takva prednost se može ogledati u različitim fazama replikacionog ciklusa virusa. Na primer, virus pokazuje povećan afinitet ka receptoru u nosnoj sluzokoži i lakše se vezuje ili može lako sa njega da difundira i predje u niži respiracioni trakt (grlo, pluća). Taj fenomen je često posledica virusa koji je u domaćinu opstao duže vremena (npr. pacijent koji je imuno-kompromitovan i ne uspeva tako brzo da se oslobodi virusa ili u vidu svoje terapije dobija antitela drugog pacijenta, koji je prethodno ozdravio) ili u medjuvremenu promenio speciju domaćina (npr.izabrao neku domaću životinju u kojoj se promenio i onda naknadno opet prešao na čoveka).

Drugi fenomen je tzv. “Immune escape”, koji se gotovo uvek javlja u populaciji koja je „polu imuna“na SARS CoV2, a to se uglavnom stiče u populacijama koje su preležale infekciju koronom i sada već oko 40-50% ljudi ima antitela, ali ona polako ali sigurno nestaju, naravno ne kod svakoga u isto vreme. Virus se onda menja tako da uspeva da “obmane” antitela koja ga sprečavaju u vezivanju na receptor u sluzokoži nosa. Ovaj fenomen se posmatra kod Beta soja (B1.351 ili juznoafrički) ili Delta soja (B1.671.2. ili jedne od indijskih varijanti). Zajednička odlika takvih fenomena koji dovode do njihovog označavanja kao VOC su da one dovode do značajnog povišenja tzv. R vrednosti - koliko osoba jedan inficirani pacijent u proseku zarazi.

Na sreću, mi danas imamo oružja i znanje kako tom fenomenu da stanemo na put. Jedna strana odbrane ogleda se u tome da virusu ne damo prilike da se širi upražnjavajući nefarmakološke mere (maske, distance, izbegavanje okupljanja) a drugo je vakcinacija onim vakcinama koje su testirane na najopasnije, aktuelne VOC kojih ima na domaćem terenu. U ovom trenutku su za Evropu najbolje testirane vakcine Astra Zeneka kao i mRNK vakcine (Fajzer i Moderna). One štite dosta dobro protiv teških kliničkih slika ovih zabrinjavajućih sojeva.

Za razliku od ovih vakcina, koje pružaju pouzdan, dugoročan imunitet (sigurno 6-12 meseci, najverovatnije i znatno duže, za šta trenutno nemamo studije) i štite ne samo vakcinisanog nego i njegove bližnje, same preležane infekcije daju zaštitu samo od 6 nedelja do 6 meseci i tada reinfekcije (pogotovo onim VOC koji su proizvodi onoga što smo nazvali “immune escape”) nisu tako retke. Samim tim treba znati i zapamtiti sledeće:

Vakcine štite znatno bolje i pouzdanije od teške kliničke slike a neke i od same infekcije - ne samo vakcinisane osobe već i njihove bližnje, ali nijedna ne štiti sto posto.

Preležana infekcija štiti od 6 nedelja do 6 meseci ali nikako više od toga i ne štiti protiv mnogih VOC koje su proizvod “immune escape”.

Svaka populacija koja je “poluimuna”, znači slabo vakcinisana, odnosno gde je veliki deo preležao infekciju, jeste plodno tlo za stvaranje novih sojeva, a to može postati problem svih nas bilo da li smo vakcinisani ili ne.

Efektivni kolektivni imunitet se po onome što do sada znamo može postići samo vrlo visokom stopom potpune vakcinacije (najmanje 80% stanovništva) i to vakcinama koje su ciljano ispitane na aktuelne VOC. Do tada protivpandemijske mere moraju ostati na snazi!

Vakcinacija jednom dozom nije dovoljna zaštita!

Vulnerabilna populacija (starije osobe, imuno-kompromitovani pacijenti, deca i odrasli sa hroničnim bolestima) bi trebalo uskoro da dobiju booster vakcinu, koja će ih sveobuhvatnije zaštititi i tako obuhvatiti u većoj meri i aktuelne VOC.

Ako ste vakcinisani ispitanim vakcinama (mRNK ili AZ) ne morate proveravati nivo antitela jer pored humoralnog postoji i ćelijski imunitet, koji se ne da tako lako proveriti a ima dobro imunološko pamćenje

Deca će najvećim delom ostati nevakcinisana i medju njima će virus cirkulisati ali će većina imati laku kliničku sliku. Visok procenat vakcinisanog odraslog stanovništva štitiće decu i sprečavati da inficirana deca prenesu virus na druge odrasle. To je posebno važno za porodice sa decom jer ona imaju dosta kontakata i sa starijim generacijama.

Dani Milovanović je anesteziolog i lekar intenzivne nege u Kelnu. Njeno ranije gostovanje u Radio karantinu slušajte i čitajte ovde