Volim Balkan i Srbiju, kao i druge zemlje u regionu. Ali sam se oženio tobom zbog toga ko si ti, a ne zbog toga što dolaziš odakle dolaziš.
Podaci evropskih centara za multietničku kulturu koji izučavaju život stranaca, njihovo uklapanje u sredinu u kojoj žive i rade, govore da je sve više mešovitih brakova, i da se oni procentualno manje razvode od čisto nacionalnih.
Sociolozi su podeljenih mišljenja, odnosno, jedni smatraju da ljubav nema veze sa tim ko je odakle, dok drugi tvrde da veza sa osobom drugačije etničke pripadnosti otvara mnogo novih problema. Istraživanja pokazuju da žene, više nego muškarci, maštaju o vezi sa strancem i upuštaju se u multietničke brakove, gde su ređi razvodi, bogatija kultura i kompromisi uobičajeniji u komunikaciji između partnera.
Žitelji nekadašnje Jugoslavije, a sada samostalnih država, rasuli su se na svih pet kontinenata. Iako još uvek nema sasvim preciznih podataka o porodičnim odnosima u trećoj generaciji doseljenika, neke brojke pokauzuju da treća generacija nekadašnjih gastarajtera češće sklapa brakove sa strancima, nego sa svojim sunarodnicima.
Bivši Jugosloveni, kao i Italijani, lako sklapaju brakove sa strancima. Teško je raščlaniti šta je brak iz interesa, ili kako se to popularno kaže “zbog papira” ili iz ljubavi. Bez obzira na stroge državne kontrole u svim evropskim zemljama i u SAD, još ima mnogo “lažnih brakova”.
Pravi brakovi iz ljubavi sa strancima i da li će se neko upuštati u vezu i brak sa strancem, uticaj imaju i prethodna ljubavna iskustva, kažu psiholozi. Ukoliko je, na primer, žena izašla iz loše veze čije karakteristike vezuje za tradiciju podneblja na kojem živi, veza sa strancem biće potpuno osveženje i činiće se kao mnogo bolje rešenje. Žene se češće svesno upuštaju u vezu, dok je kod muškaraca to uglavnom stvar trenutka i uglavnom ako ih posao odvede u inostranstvo, ili isključivo na osnovu sekusalne privlačnosti. Istraživanja pokazuju da se, generalno, muškarci češće vezuju za žene sa istih, ili sličnih prostora, što je još izraženije u zemljama koje neguju konzervativnije stavove i uređenja.
Deca iz bilingvalnih partnerstava malo kasnije tečno progovore u odnosu na svoje jednojezične vršnjake, ali kasnije pokazuju bolje mentalne sposobnosti, spremni su na kompromise i lakše usvajaju demokratsko razmišljanje.
Jelena Visser je sa svojim mužem Ronaldo, Holanđaninom, razgovarala o nekim od ovih stvari i tome kako se njih dvoje osećaju u tom nekakvom mešovitom, internacionalnom braku, kao i šta im je u vezi sa ovim aspektom njihove veze važno. Na početku Ronald priča o tome kaka se oseća u braku sa osobom koja nije Holanđanka.
Ronald i Jelena upoznali su se u Beogradu gde je Ronald tada radio, pre više od dvadeset godina. A nakon što su se venčali i otišli iz Srbije, dugo su živeli u različitim zemljama sveta. Jelena kaže da su se osećali smo dobro zbog toga, jer su na ovaj način dobili jednak udeo nedostajanja svoji porodica i prijatelja nazad u Holandiji i Srbiji.
"I uvek smo mislili da ćemo nastaviti da živimo u inostranstvu – podjednako daleko od naših rodnih zemalja. Ali onda se ispostavilo da nas čeka nešto drugo, pa smo se preselili u Holandiju. Ja se ovde osećam sasvim udobno i skućeno, bar za sada".
Ronald kaže da se i on oseća kod kuće u Holandiji za koju kaže da je dobra i udobna zemlja za život. Ali ako se u budućnosti ukaže prilika, ne bi isključio mogućnost ponovnog odlaska u inostranstvo, jer, kako kaže, nije vezan za Holandiju.
Ronald misli da se Jelena, koja sada govori holandski jezik, dobro integrisala u holandsko društvo, iako je jezik samo jedan aspekt toga.
"Vidim da zaista pratiš holandsku politiku i vesti iz zemlje, svesna si zbivanja ovde. Istovremeno, ti nisi Holanđanka, dobar deo tvoje lične istorije nema veze sa Holandijom. Ti si kosmopolita i to je nešto što nam je zajedničko, oboje smo zainteresovani smo za nešto više od nacionalnog jedne zemlje. Takođe, ti nosiš i taj balkanski identitet. Da li si integrisana ? Da. Ali ja bih bio oprezan sa potpunom integracijom. Ne želiš da izgubiš sasvim to što si donela sa sobom. Pitanje je i šta znači potpuna integracija. Ja ne mislim da je to nužno dobra stvar i da može da uvede u stereotipe i suzi vidike", kaže Ronald.
Jelena kaže da joj prija holandski pragmatizam i da je to je takođe nešto što svakodnevno vidim kod svog supruga. Ona to vidi kao izvor udobnosti i sigurnosti – sigurnost da će se partner pobrinuti za sve potrebne stvari, kako je dogovoreno i očekivano. Ipak, kaže da to takođe povremeno može biti uzrok blage iritacije u smislu da nije uvek raspoložena da razmišlja tri meseca unapred o nečemu za šta smatra da nije relevantno da bi zahtevalo dugoročno planiranje.
Ronald s druge strane kaže da zna dosta Holanđana koji ne žele da planiraju tri meseca unapred i da je on pomalo ekstrem kada je u pitanju planiranje i želja da se stvari znaju dosta unapred.
"I to ubija spontanost. I upravo je spontanost ono što volim u vezi sa tobom, kao i strast u vezi sa novim idejama. Mada, nisam siguran da li je to Balkan ili si to jednostavno ti. Takođe, briga za druge. Recimo, ako u Holandiji neko bane nenajavljen u vreme večere, mi se preslišavamo da li je to deo plana. A kada vam u Srbiji bane prijatelj, vi se oduševite i uvučete ga unutra na šljivovicu i večeru. Dakle to gostoprimstvo i toplina, koji su deo tog balkanskog ali i samo tebe.
Ono što možda zamara je osobina da se na Balkanu previše zadržavate na ponavljanju toga šta je pošlo po zlu, upiranje prstom u krivca i osuđivanje, dok se u Holandiji, recimo, trudimo da odmah nađemo rešenje – OK, imamo problem, šta nam je činiti? S druge strane, strašne stvari su se dogodile u Jugoslaviji i Srbiji, tako da je to mračenje razumljivo. Imate i vi optimističnu stranu", kaže Ronald.
