Daleko smo od sigurne zone - Aleksandar Jovović, Danijela Božanić i Vladimir Đurđević za naš podkast analiziraju zaključke nedavno završenog samita u Glazgovu.
Na klimatskom samitu u Glazgovu, postignut je dogovor da se upotreba uglja i metana smanji, da se ukinu subvencije za proizvodnju uglja i energije koja se od njega dobija, kao i da se intenzvira pošumljavanje. Ali, siromašnije zemlje, direktno pogođene klimatskim promenama nisu od bogatog sveta dobile garancije oko finansijske pomoći da lakše prežive posledice klimatskih promena. I, ono najvažnije, cilj da se prosečan rast temperature ograniči na 1.5 stepen celzijusa u odnosu na predindustrijsko doba za sada ostaje samo ideal kome će se i dalje težiti, ali koji je daleko od ostvarenja.
Gosti Aleksandra Kocića su profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je, između ostalog, bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević. U novoj epizodi podkasta Radio karantin oni analiziraju rezultate nedavno završenog klimatskog samita u Glazgovu sa političke i praktične strane.
Božanić smatra da je COP-26 u Glazgovu nije promašaj i da su neki njegovi zaključci veoma realni.
„Kada su u pitanju zaključci samita u Glazgovu, pomak je to što je u završnom tekstu samita spomenuto 45 posto globalnog smanjenja štetnih emisija do 2030. u odnosu na 2010. godinu i da izražavanje u odnosu na 2010. godinu daje mnogo realniju sliku“, kaže ona.
Vladimir Đurđević smatra da je najveći neuspeh to što ovaj samit nije uspeo je da obezbedi ono što je glavni cilj Pariskog sporazuma, a to je zadržavanje globalnog rasta temperature ispod dva stepena Celzijusovih.
„Ono što preostaje je da se proba da se u narednim sastancima dođe do tog cilja. Razlika između 1.5 i 2 stepena je u smislu rizika prilično velika. Veliki je broj ljudi u različitim delovima planete koji će da trpe drastične klimatske promene zbog toga što se rast temperature neće zaustaviti na 1.5, a možda ni na 2.4 ili 2.7 stepena. Ono što je ukupan zaključak ovog samita je da smo mi i dalje u veoma rizičnoj zoni i i dalje nismo nismo ni blizu rešenja. Što se više odugovlači proces promena, to će biti sve teže da se one naprave. Nije čak postignut koncenzus ni oko toga da ugalj ne bi trebalo više da se koristi“, kaže Đurđević.
Božanić smatra da taj koncenzus ne može da se postigne jer postoje interesi koji prevashodno dolaze od kompanija.
„Iskreno, meni je mnogo bitnije kad vidim da neka velika kompanija odustaje od uglja nego kad neka vlada kaže da će da odustane od uglja. Kada su u pitanju Indija i Kina, koliko god da nam izgledaju kao društva na koja ne želimo da ličimo, oni su mnogo ozbiljniji nego mi. Ne pričamo mi ovde samo o klimatskim promenama, već o kompletnom pravnom uređenju jedne drave. I ne možemo da očekujemo da ove države, koje su velike i po prostranstvu i broju ljudi postave stvari na svoje mesto, kao, recimo, Evropa, koja je sto godina ispred“, ocenjuje Božanić.
Aleksandar Jovović kaže da je 2025., prema proračunima Međunarodne agencije za energetiku, godina koja je vrhunac kada se završava sa proizvodnjom uglja. On kaže i da je važno da ne zaboravimo naftu koja je globalno još uvek veoma prisutna.
„To nisu nikakve zavere, to su ogromni interesi ogromnog broja ljudi koji ne mogu da dobace do 2100. godine ako sada imaju svakodnevne probleme. Ceo arabijski prostor koji proizvodi naftu – od čega će ti ljudi da žive ako prestanu da je proizvode? Imate Ruse i Amerikance koji proizvode gas u nenormalnim količinama, a od njih zavisi pola Evrope. Svet će se izboriti, mic po mic, sa ovim problemom jer neće dozvoliti Armagedon na kraju. Srbija ne može sutra da izađe iz uglja, ali može da napravi plan da izađe iz njega“, smatra Jovović.
Vladimir Đurđević misli da smo daleko od nečeg što je sigurna zona i sigurno rešenje, kao i da se to najverovatnije neće promeniti u narednih nekoliko COP-ova.
„Mi moramo da dođemo do toga da je svaki sledeći COP manje važan., ali se mi još uvek krećemo kroz zonu nesigurnosti gde stvari nisu čvrsto postavljene, gde možemo da kažemo da smo uspeli da kreiramo budućnost u kojoj su šanse male da društvo pretpri neke ozbiljne lomove“, ocenjuje Đurđević.
U sledećem izdanju Radio karantina, poslednjem posvećenom klimi, bar za sada, osvrćemo se na ulogu ekoloških pokreta u Srbiji i pitamo u kojoj meri oni doprinose podizanju svesti građana o značaju klimatskih promena.
Podržite naš rad jednokratnom ili mesečnom uplatom preko PayPala i Patreona.
