Jadranka Janković-Nešić, članovi benda Vizelj, muzičar i producent Nikola Vranković i Gorazd Čapovski, vođa legendarnog benda Mizar govore za podkast Radio karantin.
Pandemija još uvek traje, ali ovog leta život se ipak vraća u neke normalne tokove. Videcemo do kada. Povratak u normalniji život za mnoge ljude znači i povratak rok koncertima. Koliko smo ih željni i koliko smo spremni da se vratimo u gužvu, dišemo i znojimo se jedni pored drugih. Da li su publika i muzičari spremni za ponovni susret, da li ima radosti i uzbuđenja ili opreza i straha. I koliko je pandemija uticala na koncertnu industriju i egzistenciju muzičara koji žive od koncerata. O tome za podkast Radio karantin govore Jadranka Janković Nešić, PR menadžerka, DJ i novinarka, članovi benda Vizelj Aleksa Nedić i Veljko Milinković, muzičar i producent Nikola Vranjković i vođa legendarnog skopskog benda Mizar Gorazd Čapovski.
Iako nema preciznih podataka koliko ljudi živi od koncertne industrije, Janković-Nešić kaže da su u pitanju desetine hiljada ljudi.
„To nisu samo izvođači i promoteri, tu su rasvetljivači, tonci, scenografi, roudiji – čitava armija ljudi faktički živi od toga“, kaže ona i dodaje da nema zvaničnih podataka koliko novca obrće ova industrija.
„Recimo, za EXIT su izašli sa informacijom da oni godišnje obrnu oko dvesta miliona dinara. Glavni problem je što ti nemaš (strukovna) udruženja u ovoj industruji kojima bi mi mogli u slučaju ovakvih problema da se obratimo. Mislim da je naša industrija bila najviše ugrožena jer mi apsolutno nikakvu rezervnu opciju nismo imali. Konkretna pomoć države je izostala“, kaže Janković-Nešić.
Aleksa Nedić i Veljko Milinković kažu da je publika sada emotivnija.
„Nedavno smo svirali na prvom koncertu posle dugo vremena i prvo, pojavilo se mnogo više ljudi nego što smo očekivali, a drugo, stvarno su se svi raspekmezili. Zaboravili smo kako je to kad si među puno ljudi i kada zajedno urlate“, kažu njih dvojica i dodaju da ih je pandemija finansijski veoma pogodila.
„Prihodi od benda ni pre pandemije nisu bili dovoljni da se od toga izdržavamo, ali su bili značajni. I kad je to nestalo, nestalo je i dosta drugih stvari. Mi smo radili i dosta stvari koje su vezane za „lajv“ događaje i kad smo bez toga ostali, kao da nam je neko odsekao ud“, kažu članovi benda Vizelj.
Vođa legendarnog skopskog benda „Mizar“ Gorazd Čapovski kaže da bend posle nekoliko godina pauze ovog leta ponovo nastupa na nekoliko muzičkih festivala i da se veoma raduju tome.
„Lokdaun nije dobro uticao na muzičku industriju. Sve je bilo zatvoreno, prošle godine se uopšte nije sviralo, u svakom slučaju, povratak na koncerte je dobra vest“, kaže Čapovski i dodaje da nije zabrinut ni za bezbednost benda niti publike.
Mizar posle deset godina snima novi album sa potpuno novom postavom, uz Čapovskog kao jedinu konstantu u bendu. Kada je inspiracija u pitanju, Čapovski kaže da pandemija nije posebno uticala na stvaranje novog albuma.
„Pandemija je svakako nova stvar u našem životu, ali mi smo prošli mnogo strašnije stvari kao što je raspad Jugoslavije. Inače se propaganda pokazala kao jača stvar u ovom slučaju. Stvaranje straha, koji potom stvara nasilje, koje onda može da dovede do rata. Ako budemo imali lokdaun, što nam izgleda sleduje na zimu, biće sranje, onda ću biti zabrinut“, kaže Čapovski.
Prvi, istoimeni album benda „Mizar“ smatra se jednim od najznačajnih albuma jugoslovenske alternativne rock muzike. Čapovski insistira na tome da je „Mizar“ i dalje bespogovorno jugoslovenski bend.
„Mi smo bend sa jugoslovenskom idejom i da nije bilo Jugoslavije, ne bi postojao ni Mizar. Jugoslavija je najavangardnija zemlja u istoriji čovečanstva. Zemlja koja je imala samoupravljanje, posebnu autentičnu kulturnu politiku, sve najbolje i od istoka i od zapada. Da nije bilo Tita i Kardelja, ne bi bilo ni Mizara. Mi smo Makedonci samo po etničkoj pripadnosti“, kaže Čapovski.
Muzičar i producent Nikola Vranjković kaže da se nova sviračka energija oseća i među muzičarima. On je na festivalu „Arsenal“ radio ton na koncertu Bajage i Intruktora koji su zajedno sa Partibrejkersima otvorili ovaj festival. Vranjković kaže da je bilo impresivno videti sa kakvom energijom su ti bendovi svirali posle pauze od godinu dana.
Vranjković kaže da još ne zna koliko je pandemija uticala na njegovu poetiku, da u proteklih godinu i po dana nije pisao puno, ali da je uradio četiri pesme za koje misli da su možda najbolje u njegovoj dosadašnjoj karijeri.
„Potrebno je vreme da se sve slegne. Ja sam napisao i neke porodične priče. Ja ne znam da li je to pandemijska inspiracija ili sam samo imao vremena i za te stvari. Dobio sam i upozorenje da budem sa svojom ćerkom, jer brzo prođe to vreme kad su oni mali i da svaki minut od toga kradem jer sam znao da kad se ponovo bude počelo da se radi, neću biti kod kuće. Neki ljudi su pametno potrošili to vreme koje im se napravilo, drugi su opet nastradali, treći su bili u nekoj letargiji. Ja sam neko vreme bio zbunjen, a onda sam rešio da živim kao u šumi. Tamo možete lepo da živite – da idete u lov, da sečete drva i napravite brvnaru, pregradite potok da se kupate i sve je to moglo u pandemiji. Jedna kontrolisana divljina, koja se desila“, kaže Vranjković.
