Nastavljamo priču o onlajn nastavi, odnosno tome kako se kao roditelji u svemu tome snalazimo. Dragana i Nenad Jocović u Čikagu i Jelena Jeftić MacDonald u Beogradu u ovom drugom delu pričaju o svojim bojaznima u vezi sa kvalitetom izmenjenog načina obrazovanja tokom pandemije i uticajem takvog obrazovanja na razvoj njihove dece. Pričamo o tome na koji način je pandemija učvrstila ili možda uzdrmala porodične, odnosno, partnerske veze i kako se oseća Beograd, a kako Čikago kada je u pitanju podrška države u ovakvim situacijama.
Kada se ubrzo po proglašenju pandemije u najvećem broju zemalja u svetu prešlo na onlajn nastavu, bio je to veliki izazov, ne samo za đake i njihove nastavnike, već i za roditelje. Veoma brzo smo prihvatili novu realnost da su nam dnevne sobe i trpezarije preko noći postale u isto vreme i učionice i kancelarije. Odjednom smo morali da naučimo da žongliramo više platformi u isto vreme: Zoom, Google Classroom, Google Meet, Loomen, što za potrebe nastave, što poslovne. I brzo smo se umorili.
Ali osim pitanja koja se tiču kvaliteta obrazovanja, premorenosti roditelja i promenjene porodične dinamike, školovanje od kuće tokom pandemije otvorilo je i niz pitanja koja se tiču socijalnih i zdravstvenih posledica na decu.
Prema podacima UNESCO-a zatvaranja škola utiče na obrazovanje 80% dece širom sveta. U njihovom istraživanju koje prenosi časopis Lanset, navodi se da, iako je u toku naučna rasprava u vezi sa efikasnošću zatvaranja škola na prenos virusa, zatvaranje škola na duži vremenski period bi moglo imati štetne socijalne i zdravstvene posledice za decu koja žive u siromaštvu i da će verovatno pogoršati postojeće nejednakosti .
Kako navodi časopis, za mnoge učenike koji žive u siromaštvu, škole nisu mesto samo za učenje, već i za zdravu ishranu, a školski obrok je za veliki broj siromašne dece jedini kvalitetan obrok tokom dana. Istraživanja pokazuju da je školski ručak povezan sa poboljšanjem akademskog uspeha, dok je neredovna ili nezdrava ishrana povezana sa niskim nivoom obrazovanja i značajnim rizicima po fizičko zdravlje i mentalno blagostanje dece. Broj dece sa koji nema redovne obroke je u porastu. Prema Eurostatu 6,6% domaćinstava sa decom u Evropskoj uniji i 5,5% u Velikoj Britaniji ne može da naruči obrok sa mesom, ribom ili vegetarijanskim ekvivalentom svaki drugi dan.
Takođe, zatvaranje škola i prelazak na onlajn nastavu će verovatno povećati jaz u kvalitetu učenja dece iz porodica sa nižim i višim prihodima. Deca iz domaćinstava sa niskim prihodima žive u uslovima koji otežavaju školovanje u kući. U Evropi značajan broj dece živi u domovima u kojima nemaju odgovarajuće mesto za domaće zadatke - 5% ili nemaju pristup Internetu -6,9%. Štaviše, 10,2% dece živi u domovima koji se ne mogu grejati na odgovarajući način, 7,2% nema pristup objektima za slobodno vreme na otvorenom, a 5% nema pristup knjigama. Procenjuje se da u SAD-u 2,5% učenika javnih škola ne živi u stabilnom prebivalištu. U Njujorku, jednom od pandemijom najteže pogođenih gradova u SAD, svaki deseti učenik je bio beskućnik ili je tokom prethodne školske godine doživeo tešku stambenu nestabilnost.
U nekim situacijama roditelji koji nisu mogli da pronađu brigu o deci odlučili bi da ostanu kod kuće, što je dovodilo do povećanog stresa roditelja, pa čak i do gubitka posla. Takođe, škole su često mesta rutinske zdravstvene zaštite dece, kao što su provera vida i sluha i čak i vakcinacije, istraživanja su UNESCO-a koja prenosi Lanset.
U Srbiji je skoro 60 odsto roditelja i nastavnika bilo je prinuđeno da kupi dodatnu opremu kako bi bez smetnji organizovalo onlajn nastavu tokom pandemije koronavirusa, rezultati su ankete koju je sproveo magazin Nova ekonomija. Od tog broja, više od četvrtine je potrošilo preko 500 evra na osposobljavaje svojih „kućnih učionica“.
Prema njihovom istraživanju više od 70 odsto ispitanika lično poznaje dete koje nije moglo da prati onlajn nastavu jer nije imalo Internet, računar ili televizor. „Skoro 41 odsto ispitanika je zbog održavanja onlajn nastave uplatilo veći paket interneta, a približno 20 odsto roditelja je deci dozvolilo da za onlajn nastavu i učenje koriste njihov službeni računar“, rezultati su Nove ekonomije.
Kompanije u najvećem, broju slučajeva nisu pitale svoje zaposlene da li im je potrebno nešto od opreme za onlajn nastavu. Anketa je pokazala da su škole i opštine nastavnicima ponudile laptop ili dodatni internet za održavanje onlajn nastave u 33,1 odsto slučajeva.
Kako navode u Nacionalnoj asocijaciji roditelja i nastavnika Srbije (NARNS), tokom perioda onlajn nastave najveća podrška učenicima i nastavnicima su roditelji. Dobra saradnja roditelja i nastavnika mnogo utiču i doprinose kvalitetnoj i uspešnoj realizaciji online nastave.
Roditelji preuzimaju veliki deo uloge nastavnika iako većina roditelja nema neka predhodna iskustva. Preko noći su primorani da nauče mnogo stvari koje su postale njihova svakodnevnica. Zatečeni novom situacijom, roditelji se snalaze na različite načine kako bi obezbedili tehničke uslove deci za kvalitetnu online nastavu. Mlađim osnovcima od izuzetne važnosti je podrška i pomoć roditelja tokom online nastave jer u tom uzrastu deca još uvek ne znaju sama da rukuju računaraima na način na koji se od njih to zahteva, pa je prisustvo roditelja obavezno i neizostavno. Roditelji teško uspevaju da organizuju i uskalde svoje obaveze sa potrebama deteta tokom online nastave. Poseban problem predstavlja činjenica da deca ne mogu sama da ostaju kod kuće a da zbog specifičnosti situacije i uslova tokom pandemije nema ko da ih čuva.
Mnogo roditelja online nastavu i obaveze koje ona nosi percipira kao teškoću sa kojom se dete suočava. Smatraju da deca imaju puno obaveza i da ovakvim načinom rada ne mogu na pravi način da pokažu svoja znanja i veštine. Roditelji zato zaštitnički prihvataju obaveze svog deteta i deo tih obaveza preuzimaju na sebe, pa tako, neretko, umesto deteta završavaju njegove školske obaveze.
Iz celog ovog procesa i odnosa roditelja prema online nastavi stvara se i nepoverenje u kvalitet onlajn nastave i znanja koje dete na ovaj način usvaja. Sve se nekako svelo na obavezu da se urade domaći zadaci i pošalje povratna informacija nastavniku, a sa nadom da će se propušteno nadoknaditi kada se stvore uslovi za to. Roditelji su se tokom prethodne školske godine umorili od svih obaveza kojima su bili dodatno opterećeni i zahteva koji su im novim oblikom nastave nametnuti. Na mane i nedostatke online nastave ukazuju roditelji dece kojoj je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, deca su uskraćena za potrebnu socijalizaciju, podršku i pomoć u učenju koju imaju u školi, navode u NARNS-u.
