Karantin 4: Nezadovoljstvo građana nema ko da artikuliše

Dubravka Stojanović

„Vlast je pokazala sada sve svoje loše strane, od nesposobnosti da se organizuje, pa do dramatičnih promena raspoloženja, čime su plašili građane i dizali paniku više nego sam virus. A sama opozicija je naprosto nestala. Sada imamo jednu situaciju gde su građani nezadovoljni, taj bes je prosto akumulirao, a opet nemamo opoziciju koja to ume da artikuliše“, izajavila je u razgovoru za podkast Radio Karantin istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović.

Proteste ispred Predsedništva i Skupštine ona vidi kao „ukradene“ proteste lokalnih inicijativa i to od strane opozicionih političara koji su “samo doveli do toga da protesti izgledaju loše, uz fizičke obračune”, ocenjujući jako lošim to što je “očigledno da ni vlast ni opozicija nemaju jasan politički koncept, ideju ni cilj”.

Profesorka Stojanović smatra da u Srbiji ne postoji potencijal za socijalni bunt, ali da se može očekivati politički bunt, za koji su se stvorili uslovi.

„Ova pandemija je to značajno pojačala, ali to neko mora da artikuliše. A opozicija je po ko zna koji put pokazala da to ne ume, ili ja ne razumem o čemu se radi. Ovo je bila neverovatna situacija za opoziciju i oni su uspeli da je ispuste“. 

Dubravka Stojanović je alternativu videla u lokalnim inicijativama, ali kaže da je izgubila nadu jer te inicijative nisu raspoložene da izađu na izbore, dok “Savez za Srbiju kao opozicija nema nikakve šanse, na prvom mestu, jer zagovaraju bojkot”.

„Lično sam bila protiv bojkota sve vreme, jer ne znam šta to znači da uslova za izbore nema. Pa naravno da ih nema, ali kako doći do toga? Ja ne verujem da je bojkot način, već verujem u neprekidnu borbu. Nada mi je bila u lokalnim frontovima, ali oni se sada predomišljaju“.

Povlačeći paralelu sa situacijom pred pad Slobodana Miloševića, Dubravka Stojanović naglašava da je tada postojala „ozbiljna“ opozicija koja je na izborima dobila prvo lokalne izbore, a demonstracijama se izborila za priznavanje tih rezultata, i ocenjuje da bi tadašnji lider Zoran Đinđić ovu situaciju upotrebio da pruži građanima ozbiljan politički govor koji odražava svu strahotu paljenja baklji i upadanja u zgrade, čime su ljudi realno preplašeni.

„Možda je Vučić uporediv s Miloševićem, ali današnja opozicija teško da je uporediva s opozicijom devedesetih“, rekla je ona i dodala da ne očekuje bilo kakve građanske sukobe i da je to nešto najstrašnije što bi se moglo desiti bilo kom društvu ili državi.

Ona ne isključuje teoretsku mogućnost da izrevoltiran narod poželi osvetu, ali i upozorava “da su se u našem društvu od vremena Nikole Pašića tako menjale vlasti jer naše društvo nije zrelo i nema nezavisne društvene slojeve, već su svi slojevi u nekakvoj sprezi s vlastima”.

„Naš svaki društveni sloj je gledao da napravi nekakav dil s vlastima i vi time pravite iznutra partijsku državu. To su nažalost napravile i stranke posle 2000. godine. Dakle, zbog slabosti društva ne pruža se otpor autokratiji, jer svim slojevima iz nekog razloga to odgovara“, objašnjava istoričarka Dubravka Stojanović u razgovoru za podkast Radio Karantin.

U svetlu nedavnog Samita EU - Zapadni Balkan, profesorka Stojanović kaže da je jasno da sama EU mora sebe da reformiše, ali da je razočarana što Unija do sada nije shvatila koliko je opasno „gajiti sukobljene države koje otvaraju vrata uticajima država koje žele krah EU, poput Rusije, Kine, Turske, Saudijske Arabije, pa sada i SAD“.

Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da se ulazak Srbije u EU mora posmatrati dugoročno, jer je ovo “strateški važno područje” i podseća da su Bugarska i Rumunija bile takođe nespremne, ali da su primljene zbog strateške odbrane od Rusije.

O odnosu snaga na svetskom nivou ona ističe da se danas „snažne tačke nalaze na raznim mestima u svetu“, te da će mnogo toga zavisti od ishoda američkih izbora, jer Kina danas ima ozbiljne spoljnopolitičke pretenzije, poput Amerike posle Drugog svetskog rata.

Profesorka Stojanović upozorava da u svetlu pandemije COVID-19, pronalaska vakcine, njene distribucije i daljeg razvoja odnosa snaga u svetu, demokratske zemlje sada moraju naći nova rešenja krize.

„Ako se vakcina ne distribuira ravnomerno i ne dođe jednako kako do bogatih, tako i do siromašnih slojeva, bojim se da je kriza mnogo dublja nego što mislimo“, kaže ona i dodaje, „ako ne shvatimo da smo zajedno ugroženi, bojim se da se možemo suočiti sa mnogim novim problemima“.

Na pitanje kako je ona provela period izolacije i vanrednog stanja, kaže da je umesto da pročita sve knjige koje je želela, zapravo imala zadatak da obezbeđuje oko pet porodica koje nisu smele da izlaze i dodaje uz osmeh da je zbog toga uspela da ostane u top formi.

Celu emisiju slušajte ovde

Dejan Jović

O proširenju Evropske Unije za sada nema govora, ali ni bukvalno. Na ovih dana održanom samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana reč proširenje nije ni ušla u tekst završnog saopštenja. Unija je rekla da će odvojiti 3,3 milijarde evra pomoći Zapadnom Balkanu za oporavak od posledica pandemije korona virusa. Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel uopšteno je posle virtuelnog sastanka sa liderima zemalja Zapadnog Balkana  govorio o važnosti nastavka reformi, vladavini prava, demokratskim vrednostima i borbi protiv korupcije. Rekao je i da pozdravlja odluku EU o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. U završnoj deklaraciji se navodi da sve zemlje Balkana moraju da se vode ciljevima spoljne politike EU, aludirajući na zabrinutost unutar bloka da se balkanske zemlje previše približavaju Rusiji i Kini, za koje Unija tvrdi da "ne nude isti put ka prosperitetnoj demokratiji".

Tim povodom, profesor političkih nauka iz Zagreba, Dejan Jović kaže za podkast Radio Karantin da Evropska unija time što ne spominje eksplicitno proširenje regionu šalje jednu ambivalentnu poruku: “Sa jedne strane ovo je poruka ohrabrenja, samom činjenicom da je samit održan, čak i u ovako teškim okolnostima, i to je dobra poruka. S druge strane, poruka je loša zato što nema reči o proširenju. Očigledno je da je u ovom trenutku Evropska unija, koja se nalazi pred višestrukom krizom sa šest ili sedam elemenata, bacila pitanje proširenja na Zapadni Balkan u šesti ili sedmi plan. Samo da podsetim: Evropska unija sada ima problem pandemijske krize, ima problem ekonomske krize koja sledi u čitavom nizu zemalja, posebno na jugu Evrope, ima pitanje upravljanja u kriznim situacijama koje je dosta ozbiljno otvoreno i koje dovodi u pitanje neke od glavnih tekovina EU, suočava se i dalje s pričom o Bregzitu i pojavljuje se, posebno zbog pandemijske krize, novi tip odnosa prema Kini i SAD. I naravno, tu je i emigracijska kriza koju smo pomalo zaboravili.”

Profesor Jović smatra da ovakvom politikom Evropska unija ulazi u rizik da zemlje Zapadnog Balkana još više gurne pod uticaj Kine i Rusije: “Ja sam već čitav niz godina kritičan prema politici EU jer smatram da ona bez ikakvog velikog razloga oklijeva da uključi zemlje Zapadnog Balkana u Uniju. Rizici ovakve politike su daleko veći nego što bi bili da je Zapadni Balkan uključen. Mi sada vidimo da Zapadni Balkan, ako dugoročno ostane izvan EU, bi mogao vrlo lako postati neka vrsta teritorije na kojoj bi se mogli događati proxy sukobi, znači sukobi na daljinu između vanjskih aktera. Do sada smo među vanjskim akterima prije svega spominjali Rusiju i Tursku, a sada vidimo da se tu pojavljuju dva snažnija aktera - to su SAD i Kina. Sjedinjene Države su vrlo prisutne oko Kosova, BiH i jednim delom Sjeverne Makedonije, a Kina, sa novom, pandemijskom krizom, u Srbiji.”

Evropska unija je zbog pandemije ušla u novu unutrašnju krizu a to da li će iz nje izaći jača ili slabija nego pre, zavisiće, kaže profesor Jović, od toga kakve pouke će Unija izvući. “Jedan scenario je da ojačaju suverenističke snage što smo već videli u čitavom nizu zemalja, dakle to više nije samo Mađarska; skoro sve zemlje su zatvorile granice i vrlo brzo poništile neka od glavnih dostignuća procesa evropskih integracija. Znači, ako pouka bude da su nam ostale jedino nacionalne države koje mogu razrešiti krizu i zaštititi građane, onda se bojim da EU nema neku veću budućnost. To je opasno za zemlje Zapadnog Balkana zato što bi slom međunarodnog poretka u Evropi mogao otvoriti sva pitanja stabilnosti. I među-etnička, i pitanja granica i pitanja kako čuvati granice itd. S druge strane, mislim da bi EU dobro učinila za sebe kada bi ovu pandemijsku krizu predstavila na sledeći način: da kaže, ovdje je prijetnja globalna a žrtve su pojedinci. Dakle, država niti može zaštititi do kraja pojedinca od globalne prijetnje, niti može sama razriješiti krizu koja je očigledno globalna. Ako se odluči za to, onda je ovo šansa da dodatno učvrsti svoje institucije i da se posebno preusmjeri na novi tip javnih politika, da recimo ojača zdravstvenu politiku, da ojača politiku znanosti koja se bavi istraživanjima, posebno u medicinskoj sferi i da zapravo poveća solidarnost među zemljama umesto da je smanji. Recimo, ako Italija ima u svojim bolnicama napunjene kapacitete, ne razumijem zašto se Italijani ne bi mogli liječiti u Austriji ili u Hrvatskoj. Ako se tako uzme pouka ove krize onda ima šanse za daljim integracijama i napretkom Evropske unije.”

Ceo razgovor sa Dejanom Jovićem slušajte ovde