Ambivalentnost EU gura zemlje Zapadnog Balkana pod uticaj Rusije i Kine

Dejan Jović

O proširenju Evropske Unije za sada nema govora, ali ni bukvalno. Na ovih dana održanom samitu EU i zemalja Zapadnog Balkana reč proširenje nije ni ušla u tekst završnog saopštenja. Unija je rekla da će odvojiti 3,3 milijarde evra pomoći Zapadnom Balkanu za oporavak od posledica pandemije korona virusa. Predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel uopšteno je posle virtuelnog sastanka sa liderima zemalja Zapadnog Balkana  govorio o važnosti nastavka reformi, vladavini prava, demokratskim vrednostima i borbi protiv korupcije. Rekao je i da pozdravlja odluku EU o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. U završnoj deklaraciji se navodi da sve zemlje Balkana moraju da se vode ciljevima spoljne politike EU, aludirajući na zabrinutost unutar bloka da se balkanske zemlje previše približavaju Rusiji i Kini, za koje Unija tvrdi da "ne nude isti put ka prosperitetnoj demokratiji".

Tim povodom, profesor političkih nauka iz Zagreba, Dejan Jović kaže za podkast Radio Karantin da Evropska unija time što ne spominje eksplicitno proširenje regionu šalje jednu ambivalentnu poruku: “Sa jedne strane ovo je poruka ohrabrenja, samom činjenicom da je samit održan, čak i u ovako teškim okolnostima, i to je dobra poruka. S druge strane, poruka je loša zato što nema reči o proširenju. Očigledno je da je u ovom trenutku Evropska unija, koja se nalazi pred višestrukom krizom sa šest ili sedam elemenata, bacila pitanje proširenja na Zapadni Balkan u šesti ili sedmi plan. Samo da podsetim: Evropska unija sada ima problem pandemijske krize, ima problem ekonomske krize koja sledi u čitavom nizu zemalja, posebno na jugu Evrope, ima pitanje upravljanja u kriznim situacijama koje je dosta ozbiljno otvoreno i koje dovodi u pitanje neke od glavnih tekovina EU, suočava se i dalje s pričom o Bregzitu i pojavljuje se, posebno zbog pandemijske krize, novi tip odnosa prema Kini i SAD. I naravno, tu je i emigracijska kriza koju smo pomalo zaboravili.”

Profesor Jović smatra da ovakvom politikom Evropska unija ulazi u rizik da zemlje Zapadnog Balkana još više gurne pod uticaj Kine i Rusije: “Ja sam već čitav niz godina kritičan prema politici EU jer smatram da ona bez ikakvog velikog razloga oklijeva da uključi zemlje Zapadnog Balkana u Uniju. Rizici ovakve politike su daleko veći nego što bi bili da je Zapadni Balkan uključen. Mi sada vidimo da Zapadni Balkan, ako dugoročno ostane izvan EU, bi mogao vrlo lako postati neka vrsta teritorije na kojoj bi se mogli događati proxy sukobi, znači sukobi na daljinu između vanjskih aktera. Do sada smo među vanjskim akterima prije svega spominjali Rusiju i Tursku, a sada vidimo da se tu pojavljuju dva snažnija aktera - to su SAD i Kina. Sjedinjene Države su vrlo prisutne oko Kosova, BiH i jednim delom Sjeverne Makedonije, a Kina, sa novom, pandemijskom krizom, u Srbiji.”

Evropska unija je zbog pandemije ušla u novu unutrašnju krizu a to da li će iz nje izaći jača ili slabija nego pre, zavisiće, kaže profesor Jović, od toga kakve pouke će Unija izvući. “Jedan scenario je da ojačaju suverenističke snage što smo već videli u čitavom nizu zemalja, dakle to više nije samo Mađarska; skoro sve zemlje su zatvorile granice i vrlo brzo poništile neka od glavnih dostignuća procesa evropskih integracija. Znači, ako pouka bude da su nam ostale jedino nacionalne države koje mogu razrešiti krizu i zaštititi građane, onda se bojim da EU nema neku veću budućnost. To je opasno za zemlje Zapadnog Balkana zato što bi slom međunarodnog poretka u Evropi mogao otvoriti sva pitanja stabilnosti. I među-etnička, i pitanja granica i pitanja kako čuvati granice itd. S druge strane, mislim da bi EU dobro učinila za sebe kada bi ovu pandemijsku krizu predstavila na sledeći način: da kaže, ovdje je prijetnja globalna a žrtve su pojedinci. Dakle, država niti može zaštititi do kraja pojedinca od globalne prijetnje, niti može sama razriješiti krizu koja je očigledno globalna. Ako se odluči za to, onda je ovo šansa da dodatno učvrsti svoje institucije i da se posebno preusmjeri na novi tip javnih politika, da recimo ojača zdravstvenu politiku, da ojača politiku znanosti koja se bavi istraživanjima, posebno u medicinskoj sferi i da zapravo poveća solidarnost među zemljama umesto da je smanji. Recimo, ako Italija ima u svojim bolnicama napunjene kapacitete, ne razumijem zašto se Italijani ne bi mogli liječiti u Austriji ili u Hrvatskoj. Ako se tako uzme pouka ove krize onda ima šanse za daljim integracijama i napretkom Evropske unije.”

Ceo razgovor sa Dejanom Jovićem slušajte ovde