Godinu i po dana nakon početka pandemije, pitamo se šta su pouke - za nauku i za politiku. Da li ćemo virus pobediti ili ga samo saterati u ćošak? I kakve ćemo lekcije naučiti iz ovoga? Naši gosti su, u Njujorku doktor Svetlana Gavrilov, naučnica u farmaceutskoj kompaniji Bristol Myers Squibb, gde radi na kliničkim ispitivanjima multiplog mijeloma i u Londonu Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Regents.
Svetlana Gavrilov smatra da je nauka trijumfovala nakon godinu i po dana i činjenica da imamo vakcinu otvorila je vrata i ljudima vratila nadu da ćemo moći da izađemo iz pandemije.
„Sve zavisi nas i od naše volje da se vakciniše praktično ceo svet, da počnemo da razmišljamo o tome da smo mi pre svega zemljani i da nećemo zaustaviti pandemiju dok god pandemijski požar ne bude zaustavljen na celoj planeti“, kaže Gavrilov.
Neven Anđelić kaže da je nauka na neki način trijumfovala nad politikom i da je sada potrebno uspostaviti neku vrstu savezništva da bi se čitav proces trijumfa nauke uspešno sproveo.
„Političari imaju moć i bez njih nauka ne može ostvariti potpuni trijumf, ali su konačno shvatili da moraju slušati nauku. Demokratije su se na početku teško ponele, jer svi ti procesi provere koji postoje u sistemu su prisutne i otežavaju promene ponašanja i uvođenje novih mera. U političkom smislu naučili smo da su manje demokratski sistemi reaguju bolje. Tamo gde je moć odlučivanja u manjoj grupi ljudi ili jednom čoveku, oni mogu reagovati i donositi odluke. Ja mislim da će se kriza liberalne demokratije produbiti kada se izađe iz pandemije. Izazovi su već prisutni a sada ćemo imati dodatne konkretne pokazatelje. Sve je otvoreno za interpretaciju, ali mislim da generalno stoji da autoritarni, čak autokratski sistemi lakše funkcionišu u krizama“, smatra Anđelić.
Mnogi se ne slažu da je vakcina trijumf u borbi protiv Kovida i jedan od najčešćih argumenata za odbijanje ljudi da se vakcinišu, bio je da vakcina nije dovoljno dugo ispitivana. Ljudi koji se vode ovim argumentom nisu nužno i antivakseri. Svetlana Gavrilov objašnjava da je u ovom slučaju veoma brzo preskočen prvi i najveći stepenik u naučnim istraživanjima, a to je potraga za finansijama.
„Uložio se veliki novac da se do vakcine dođe na najbrži mogući način. Drugo, iza svih ovih vakcina stoji krvav višedecenijski rad mnogih naučnika koji je sada došao do svoje kulminacije i imamo vakcine koje su bazirane na novoj tehnologiji. Praktično su svi ti logistički koraci ubrzani i sve to zajedno je dovelo do toga da možemo da napravimo vakcinu u rekordnom vremenu. Dakle, glavni zamajac su bile finansije, koje u ovom slučaju nisu bile problem. Jer ono što se dešava u nauci je to da naučnici, naročito akademski, moraju stalno da se prijavljuju za nove grantove da bi nastavili istraživanje i stalno moraju da objašnjavaju zašto je to na čemu oni rade važno. Nekada se ovi projekti, nažalost, nađu u nezavidnoj situaciji da para za nastavak istraživanja više nema i onda je ceo proces produžen, iscepkan. A to ljudi koji se ne bave naukom jednostavno ne vide“, kaže Gavrilov.
Ona smatra i da je inicijativa da se suspenduju patenti na vakcine pre svega politički potez i da bi globalna proizvodnja vakcina bila veoma kompleksan i zahtevan poduhvat.
„Bilo bi jako teško da se to primeni na ceo svet, jer ono što smo videli sa vakcinama koje su uspešno napravljene – i Fajzer i Moderna i Džonson – morali da uključe i mnoge druge kolaboratore koji su učestvovali u pravljenju tih vakcina. U jednom trenutku je problem bio nedostatak tih staklenih bočica u koje se vakcine pakuju. Mnogo veći problem je taj logistički lanac – nabavka i distribucija. Radi se o jednom sofisticiranom proizvodu - mi ne tražimo da ceo svet pravi šrafove, nego vakcine. Da bi se ta tehnologija uspešno prenela na druge, nije dovoljno da samo patent ne bude problem, nego su potrebni obuka, sofistikacija, potrebno je obučiti sve one u lancu proizvodnje da se to radi po standardima, da bi vakcine bile iste kao kod originalnih proizvođača“, smatra Gavrilov.
Indija je jedna od zemalja koje su trenutno u velikoj krizi. Ako se kriza sada zaoštri, postoji mogućnosti da dođe do velikih pomeranja stanovništva, do nereda i do ozbiljnijih problema u održivosti svetskog mira. Ono što razmera krize, poput ove u Indiji pokazuje je da postoji velika razlika u tome kako teče vakcinacija u razvijenom i nerazvijenom svetu. Anđelić smatra da procesi koji se događaju u Indiji, ali i Brazilu i Meksiku, državama u kojima su na vlasti populistički političari, ukazuju na gubitak poverenje građana u svoje vođe.
„Da li će se to transformisati u promenu načina vladanja i karaktera vlasti u tim zemljama i da li će se to odraziti na geopolitiku je pitanje. Imamo situaciju da Rusija, recimo, rizikuje zdravlje sopstvenih stanovnika, ali dostavlja vakcine drugim zemljama – znači ta neka geopolitika je važnija od zdravlja nacije kod kuće. To može značiti da će ljudi koji su prošli kroz teške periode u sledećoj prilici uskratiti podršku vođstvu u sopstvenoj državi. Kako će se to odraziti na globalnom planu, videćemo. Ja mislim da neko jedinstvo na zapadu, koji je još uvek dominantni geopolitički savez, moguće. Međutim, ono što će biti u Aziji je jedna velika nepoznanica. Nacija koja nije zdrava nije u mogućnosti da se suprodstavi svojim rivalima, lokalnim ili globalnim. Ne govorim nužno o militantnom suprodstavljanju, ali u sferi nauke, politike i ekonomije. Dakle, ukoliko je nacija bolesna, ona ne može ekonomski da se nosi na globalnom tržištu i tu možemo videti određene promene. A od jevtine radne snage u Indiji zavise zapadne ekonomije. Sada je pitanje šta će se tu dešavati“, smatra Anđelić.
U anketi časopisa „Nature“ devedeset posto naučnika smatra da će virus Kovid-19 ostati sa nama. Gavrilov se u potpunosti slaže sa ovim predviđanjem i smatra da ćemo u narednim godinama verovatno morati da dobijamo takozvanu buster vakcinu, koja će se davati sa vakcinom protiv gripa.
„Pored Kovida-19 vrlo je moguće da će se pojaviti neki drugi oblici koronavirusa i nadam se da će cela ova vest o interakcijama sa virusnim svetom naterati Zemljane da u nauku mnogo više ulažu i da sledeću pandemiju ne dočekaju ovoliko nespremni“, kaže Gavrilov.
Reuters javlja da panel eksperata koji istrazuje poreklo virusa kaže da ne može da isključi mogućnost da je virus „pobegao“ iz laboratorije. Gavrilov kaže da je veoma važno naglasiti da i u slučaju da je virus „pobegao“ to ne znači da je on u laboratoriji i napravljen.
„Ono što znamo sa sigurnošću je da u virusu ne postoji trag neke manipulacije genetskog materijala. To se lako utvrdi kada se uradi analiza sekvence genoma, jer u slučaju da je bila neka manipulacija, to bi otprilike izgledalo kao dva zavarena parčeta metala i video bi se trag tog vara, koliko god da je neko u tome uspešan. To znači da je ovaj virus došao iz prirode. E, sad, da li je taj virus izolovan u prirodi, pa proučavan u laboratoriji, pa je eventualno pobegao iz laboratorije na taj način, postoji mogućnost. Ali ono čega moramo biti svesni je da narušavanjem biodiverziteta sa ovim megalomanskim projektima, sa uništavanjem šuma, sa betoniranjem svega i svačega, mi u stvari stalno narušavamo i biljni i životinjski svet, a isto tako parazitski, viruse i bakterije i onog trenutka kada virus ostane bez svog prirodnog domaćina, on će tražiti sve moguće načine da tog domaćina promeni. U budućnosti možemo da očekujemo, ukoliko se ne dozovemo pameti, da će se ovakve stvari dešavati ponovo“, upozorava Gavrilov.
Anđelić smatra da je problem ono što je čovečanstvo doživljavalo od kasnih sedamdesetih, kroz osamdesete i kraj hladnog rata, a to su deregulacija, rast neoliberalnog kapitalizma i njegov trijumf nad komunizmom.
„Snage globalizacije nikad nisu bile ovoliko jake kao sada. Ona je uvek postojala, ali ovakav domet nije postojao. Znači, šta god se bilo gde dešava, utiče apsolutno na svakoga. I sada imamo problem da svetske vlade ne mogu ili ne žele da stave pod kontrolu internet. Nema regulacija interneta jer to ne bi bilo dobro za biznis, ne bi bilo dobro za ideju slobode govora. Kada su Donaldu Trampu zabranili pristup nekim društvenim mrežama, to nije bila odluka nekog državnog ili međudržavnog saveta, to je privatna kompanija odlučila. Znači, neko ko ima stvarnu moć su ti najjači kapitalisti i kada oni odluče da nešto žele uraditi, onda će biti stvarno moguće. Do tada, dok se ne promene neki društveno-proizvodni odnosi, neće biti pozitivnih pomaka kakvi nam trebaju. Kada pogledamo ekonomsku moć vodećih zemalja, na četrnaestom mestu već počinju privatne firme, odnosno multinacionalne korporacije. Većina zemalja koje sede u UN, koje navodno odlučuju i teoretski su ravnopravne sa vodećim silama su minorne u poređenju sa multinacionalnim kompanijama. Sada imamo privatne kompanije koje nam vode zatvore, armije i policiju. S druge strane vidimo Rusiju gde političar može imati kontrolu mimo svega. Da li nam je draža takva država i takvo društvo ili država gde postoji neki haos, ali imamo pravo da se javno izrazimo i eventualno svojim glasom promenimo ljude koji nas vode?“, pita se Anđelić.
