Da li je odliv mozgova problem u Srbiji i drugim zemljama bivše Jugoslavije? Za Radio karantin govori Milica Vasiljević Blagojević, profesorka Visoke zdravstvene škole u Zemunu.
Kada govorimo o emigraciji, potrebno je osvrnuti se na fenomen "odliv mozgova", odnosno odlaska najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje ili, što je takođe često, ali ne i toliko interesantno, u druge krajeve domovina. Da li Srbija i druge zemlje bivše Jugoslavije imaju problem odliva mozgova?
Nema sumnje da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nađu, a za mnoge i van granica matične zemlje. S obzirom na to da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer svi žele gotove profesionalce. Da li je zato odlazak na studije u inostranstvo za mnoge zapravo ulaznica u novi život i novu zemlju? U novom Radio karantinu Aleksandar Kocić o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom Visoke zdravstvene škole u Zemunu.
U jednom svom naučnom radu posvećenom ovoj pojavi ona kaže da su posledice odliva mozgova dodatno pogoršanje položaja nerazvijenih zemalja i dalje smanjenje mogućnosti za njihov ekonomski razvoj, uz značajne finansijske gubitke, s obzirom na to da se država pojavljuje se kao glavni finansijer mladih stručnjaka u procesu njihovog školovanja. Procene, dakle, govore da je odliv mozgova koštao Srbiju 12 milijardi evra do 2015. S druge strane, dolazak mozgova poboljšava položaj razvijenih zemalja – jer tamo većina ljudi odlazi – i dodatno povećava njihov razvojni potencijal.
Prema istraživanju Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, oko 5% ukupnog stanovništva Srbije emigriralo je devedesetih godina prošlog veka, a ogromnu većinu (91%) činili su mladi i sredovečni ljudi, uglavnom studenti i oni sa visokim obrazovanjem. Masovno iseljavanje nastavljeno je početkom 21. veka, a ključni razlog odlaska iz zemlje je teška ekonomska situacija. Odluka o odlasku iz zemlje kako bi se našao odgovarajući posao koji će pružiti više mogućnosti i lagodniji život nastaje tokom studija ili nakon diplomiranja, upravo kao posledica nemogućnosti zaposlenja. Pored čisto ekonomskih motiva, zapošljavanje u razvijenim zemljama uglavnom nudi unapređenje kvalifikacija, proširenje iskustva, sigurniju i bolju budućnost.
Srbija je, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2011. godine, na drugom mestu u svetu po odlivu mozgova. Od 133 zemlje obuhvaćene istraživanjem, samo Gvineja Bisao gubi veći procenat visokoobrazovanih. Srbija je u tom periodu bila jedina evropska zemlja u kojoj je opadao broj visokoobrazovanih ljudi.
