"To je novi pojam koji se nadovezuje na jedan drugi pojam koji je nastao prošle godine, na pojam diplomatije maski. Kada je izbila pandemija Kovida-19, Kina je iskoristila svoj ogromni značaj koji ima u globalnom lancu snabdevanja kako bi se nametnula ostatku sveta kao pouzdani snabdevač - u nekim slučajevima po ceni, a u nekim kao donator – zaštitne medicinske opreme koja je simbolizovana u zaštitnim medicinskim maskama. Cilj takve politike je bio da, s jedne strane, obnovi reputaciju poljuljanu zataškavanjem [širenja virusa], ali je to isto bio način da Kina ostvari poene na polju onoga što se zove „meka moć“ javne diplomatije kako bi pojačala svoj politički prestiž i kako bi promovisala sebe kao silu u usponu čiji vek dolazi. I naravno, kako bi kupila politički uticaj u pojedinačnim zemljama koje su bile primaoci kineske medicinske opreme. Logika je sada potpuno ista, samo što se primenjuje na vakcine. Gde Kina radi iste te stvari - radi popravku reputacione štetu, promoviše sebe i kupuje politički uticaj i prestiž, ali bih ja rekao da se ovde isto tako radi o promociji kineskih vakcina da bi na globalnom tržištu mogli da se nadmeću sa zapadnim i ruskim proizvođačima vakcina“, kaže Vuksanović.
Iako se pojam vakcinacijske diplomatije najviše primenjuje na Kinu, ona nije jedini proizvođač vakcina i jedina sila koja na političkom planu pokušava nešto da ostvari proizvodnjom vakcina.
„Rusija svakako to primenjuje kada je u pitanju Sputnjik V vakcina. Indija je isto uključena u diplomatiju vakcina zbog činjenice da veliki broj fabrika, odnosno proizvodnih pogona, poput Astrazeneke, ima na svojoj teritoriji i Indija pokušava da se takmiči sa svojim velikim rivalom Kinom na polju donacija vakcina. To smo videli u Beogradu gde je preko indijske ambasade donirana Astrazeneka vakcina. Videli smo da Izrael donira, a videli smo sad čak i primer Srbije koja ima neku svoju diplomatiju vakcina, koju primenjuje u jugoistočnoj Evropi – donacije Fajzerovih vakcina Makedoniji, Spunjik vakcina Crnoj Gori i nedavnu posetu [Sarajevu] Aleksandra Vučića gde je federaciji BiH poklonio mali kontigent vakcina“, navodi Vuksanović.
On navodi da je veoma teško reći šta podrazumeva takozvana meka moć, odnosno ostvarivanje nekakvog političkog uticaja i jačanje imidža jedne zemlje preko vakcina, jer se pouzdano ne zna šta je od medicinske opreme i vakcina donirano a šta prodato.
„Veliki problem u načinu na koji Kina deluje operativno je to da su ugovori koji regulišu saradnju Kine sa nekom zemljom najčešće tajni i netransparentni. Kada je, recimo, Kina prošle godine donirala zaštitnu medicinsku opremu, uopšte nismo imali transparentan pregled koliko je toga donirano Srbiji, a koliko je zapravo kupljeno od strane Srbije. Čak je tada predsednik Vučić javno izjavio da zbog kineske ambasadorke on ne može da objavi tačne podatke. Sada smo imali sličnu izjavu kada je rekao da kada bi ste znali kako sam povoljnu cenu obezbedio za ove vakcine podigli bi ste mi spomenik. Moguće da je to istina, ali nažalost mi ne možemo biti stopostotno sigurni zbog netransparentnosti koju prati kineski način poslovanja i kineski način političkog delovanja“, objašnjava Vuksanović.
Netransparentnost kada je u pitanju nabavka medicinske opreme i vakcina rasprostranjena je na globalnom nivou, jer ne postoje precizne informacije o tome koliko se vakcine plaćaju i pod kakvim se uslovima nabavljaju ni u zapadnim zemljama. Trenutno je sve obavijeno velom tajnosti, ugovori sa Astrazenekom i Fajzerom koje su u Britaniji i Americi objavile vlade su prilično redigovani, tako da se konkretne brojke ne vide. Vuksanović kaže da je u takvoj situaciji Kina pobednik u pridobijanju popularnosti kod stanovnika Srbije.
„Prema istraživanjima javnog mnjenja, koje su moje kolege iz Centra za bezbednosnu politiku sprovele tokom jeseni 2020. godine, mi smo videli ogroman porast popularnosti Kine. Preko 70 posto ljudi smatra da je Kina najveći davalac pomoći Srbiji tokom pandemije. Evropska Unija je u prvom talasu dala 93 miliona evra pomoći, ali zbog netransparentnosti Kine, mi nemamo podatke za poređenje. Isto tako imamo sada drugi podatak da čak 87 posto ljudi smatra da je kineski uticaj u Srbiji pozitivan i benigan. Mi nemamo istraživanje javnog mnenja koje bi moglo da potvrdi neke tačne brojke u kontekstu ovih kineskih pošiljki vakcina. Ali u svakom slučaju mislim da je realno pretpostaviti da će se ovo veoma negativno odraziti na percepciju EU u srpskom javnom mnenju i da će se pozitivno odraziti na kineski imidž“, smatra Vuksanović.
Vuksanović smatra da saradnja Srbije sa Kinom kratkoročno donosi određenu korist, ali je veoma oprezan kada su u pitanju dugoročne posledice ove saradnje.
„S jedne strane Kina obezbeđuje lak priliv novca, obezbeđuje da se na osnovu njihovih infrastrukturnih kredita otvore neki pogoni u lokalnim zajednicama koje vape za investicijama. Omogućiće da se popravi infrastruktura, poput autoputeva ili pruge Beograd-Budimpešta, što je svakako neophodno i ostatku Balkana gde se nije kvalitetno radilo na infrastrukturi od kasnih osamdesetih (godina prošlog veka). Ali isto tako kineski faktor dugoročno donosi čitav niz izazova i neizvesnosti. Mi ne znamo da li će se kineski standardi odraziti negativno na stanje vladavine prava u Srbiji i ostalim balkanskim zemljama, jer se njihov model političke ekonomije ne bazira na vladavini prava, nego na netransparentnom političkom cenjkanju između suverenih vlada. Ne znamo da li će se njihovi radni i ekološki standardi isto tako negativno odraziti na lokalno stanovništvo. Ne znamo ni da li će lokalne ekonomije, poput srpske, moći dovoljno dobro da rastu u onoj meri u kojoj je potrebno da apsorbuju kineski dug. Sve ove kratkoročne i srednjeročne prilike možda izgledaju atraktivno za lokalne elite u Srbiji i drugim zemljama jugoistočne Evrope, ali dugoročno postoje rizici koje za sada veoma teško predvideti“, ocenjuje Vuksanović.
Srpska strategija sedenja na više stolica u isto vreme tokom pandemije se pokazala veoma uspešnom. Vuksanović kaže kako je takozvana politika „četiri stuba“, kako ju je svojevremeno proklamovao Boris Tadić, sprovođena i u vreme demokrata, ali da je Vučić sprovodi s mnogo većim intenzitetom.
„Ja bih rekao da je to naše balansiranje ipak jedna oportunistička politika koja se sprovodi samo onoliko koliko Srbija ima manevarskog prostora. Onog trenutka kada stvari postanu previše rizične i užarene, Beograd odstupa istog trenutka. Kada je u pitanju nabavka vakcina, ja bih rekao da je to jedna konkretna situacija u kojoj je srpska politika balansiranja i diversifikacije partnerstava donela neke konkretne benefite. Zbog situacije (pandemija) se može kupiti strpljenje na zapadu, ali zbog nekih drugih stvari Srbija neće možda imati toliko sreće i ključno će biti za srpsku spoljnu politiku, kako će manevrisati u veku u kome će američko-kineski rivalitet da bude dominantan međunarodni trend. Jer kako rivalitet između Vašingtona i Pekinga bude rastao, Srbija će biti pod sve većim pritiskom Vašingtona da se opredeli. Znači budućnost tog partnerstva Beograda i Pekinga će se određivati na zapadu, ali ne od strane Evrope nego od Sjedinjenih država“, smatra Vuksanović i dodaje da će kineski faktor biti problem za Beograd bez obzira na to ko je stanar u Beloj kući.
„Jer jedina stvar oko koje se u ovom trenutku slažu i demokrate i republikanci, u eri apsolutne partijske polarizacije u Vašingtonu, to je animozitet prema Pekingu. I naravno, čak i da je Tramp preživeo, Kina bi i dalje bila veliki problem. Kada je Bajden u pitanju, Beograd će imati ono što ja nazivam 2K problem – Kosovo i Kina“, ocenjuje Vuksanović.
** Naš rad u potpunosti zavisi od vaših donacija. Svaka pomoć, i ona najmanja, znači nam mnogo. Možete nas podržati stalnom mesečnom ili godišnjom donacijom na Patreonu ili jednokratnom uplatom PayPal-om preko ove stranice. Hvala!
„Činjenica da Kina kao članica Saveta bezbednosti UN nije priznala Kosovo jeste sa stanovišta Beograda bila bitan faktor i to je jedan od razloga što je svojevremeno vlada (Borisa) Tadića i (Vuka) Jeremića počela da igra na kinesku kartu. Međutim, kada je kosovski sporazum u pitanju, tu kinesku ulogu ne treba posebno naglašavati jer kineska spoljna politika je da se u SB ne ulaže veto i da se ne štrči u sukobima koji ne zadiru direktno u kineski nacionalni interes. Kina je mnogo voljnija da prepušta Rusiji da ona ulaže veto u ovom sporu, a da će Kina da leti ’ispod radara’. Beograd je jednim delom spreman da igra više na kinesku kartu, da bi zaplašio zapad kako bi mu ovaj dao bolju finalnu nagodbu oko Kosova. To u teoriji zvuči zanimljivo, ali videćemo da li će da upali jer nisam siguran ni koliko je ruski faktor uspeo da uplaši zapad, a evidentno je da zapad mnogo ozbiljnije shvata Kinu nego Rusiju“, kaže Vuksanović.
Beograd nije jedini korisnik dobrih odnosa sa Kinom kada je isporuka vakcina u pitanju. Kineski režim ulaže globalni napor da popravi svoj imidž zemlje koja je, pre svega, dovela do ove pandemije i koja je diktatura sa u najmanju ruku problematičnim odnosom prema ljudskim pravima. Vuksanović smatra da je Kina vakcinama svakako kupila neke poene i da je sada na delu jedan stepen surovog pragmatizma.
„Mnogi krive Kinu za pojavu pandemije ali još uvek ne presecaju sve veze koje imaju sa Pekingom. Međutim, kako se američko-kineski rivalitet bude zaoštravao, biće sve više zemalja koje će se opredeljivati, ali će biti i onih zemalja koje će pokušavati da balansiraju i huškaju Vašington i Peking jedne protiv drugih. Iako je Afrika bila tradicionalni partner Kine, tu nismo imali uspešnu diplomatiju vakcina i mnoge afričke zemlje primećuju da im Kina ne isporučuje onoliko vakcina koliko isporučuje na mesta kao što su južna i jugoistočna Azija, pa čak i Srbija. Kina to radi pre svega u zemljama koje su bitne stanice u njihovom infrastrukturnom projektu. Srbija je značajna u ovom njihovom globlanom naporu jer oni na Srbiju gledaju kao na laboratoriju i otvorena vrata ka Evropi. Oni veruju da, ako mogu da ostvare neki ekonomski efekat u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, oni možda kasnije mogu da reprodukuju taj uspeh na tržištima unutar same EU“, kaže Vuksanović.
Zapadne zemlje tokom ove krize deluju prilično okrenute same sebi i, osim lepih leči, ne pokazuju veliku spremnost da pomognu ostatku sveta da se reši pandemije. Vuksanović smatra da je zapad „zabrljao“ još na početku pandemije jer je bio uljuljkan u prošle primere saradnje kada je sprečeno da epidemije kao SARS ili Ptičiji i Svinjski grip prerastu u pandemiju.
„Taj sistem globlne saradnje je totalno krahirao kada je u pitanju Kovid-19 i to je razlog zašto sada živimo u svetu u kakvom živimo. Krupan udarac koji je naneo Kovid-19 je onaj koji je nanet zapadnom konceptu globalizacije. Koncepti koji su dominirali intelektualno i politički zadnjih trideset godina među poslovnom i političkom elitom na zapadu je da je globalizacija dobra. Da što smo više međusobno povezani, mi ćemo samim tim da pristupamo onome što se naziva win-win logikom – da će svako od nas da dobije nešto, a ne da sve gledamo kroz isključivo sebičnu perspektivu. Takav koncept je mogao da funkcioniše kada nemamo krizu ovakvog intenziteta. Ali ja bih rekao da su svetska finansijska kriza 2008. kao i ova pandemija, razorile taj liberalni optimizam i da su zapravo pokazale da, kada su krize ovog tipa u pitanju, svaka država funkcioniše za sebe. Nacionalizam i suverena država nisu nestali jer vidimo da se narod, uprkos svim lepim pričama o globalizaciji, i dalje na prvom mestu okreće svom suverenitetu i svojim suverenim vladama“, ocenjuje Vuksanović.
Svet će, kratkoročno, posle pandemije, morati da se pozabavi obnavljanjem ekonomije i time da se društva vrate životu pre pandemije, kaže Vuksanović i ocenjuje da će se društva suočiti sa čitavim nizom socijalnih patologija koje će postati globalni fenomen.
„Visoki stepen anksioznosti, nasilje u porodici, razvodi, uticaj izmenjenog školovanja na buduće šanse dece u životu – to je kratkoročno. Dugoročno, svet se neće mnogo promeniti jer je pandemija samo pokazala neke trendove koji su već bili u toku. A to je trend jačanja Kine i rivalitet SAD i Kine koji će da dominira svetskim procesima. I čak i oni međunarodni procesi koji nisu direktno povezani sa Kinom i SAD će neminovno biti inficirani tim rivalitetom“, smatra Vuksanović.
