U više navrata u ovom podkastu govorili smo o klimatskim promenama. Rekli smo da su se naučnici odavno složili da najveću odgovornost za klimatske promene snose ljudi. Vi, ja, naše komšije i prijatelji, poslodavci i mušterije. Među naučnicima ovaj konsenzus postoji već tridesetak godina. Naučnici takođe kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog zagrevanja. Političari na to klimaju glavom ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Koliko su spremni da preduzmu sami građani? Ima li uopšte spasa za našu planetu?
Ovaj podkast ne može da da odgovor na to pitanje, ali može da ukaže na aktuelna istraživanja i trendove. Za početak, ako želimo da makar probamo da zaustavimo klimatske promene i svojim potomcima pružimo bezbedan život, važno je da budemo svesni činjenice da se klimatske promene zaista dešavaju i da ih izazivaju ljudi svojim aktivnostima.
Važno je da ova saznanja naučnika stignu do što većeg broja ljudi jer samo tako se otklanjaju sumnje i zablude i samo tako se doprinosi da se svi više aktiviramo. Ovo je zaključak nove međunarodne studije koja je obuhvatila preko 10.000 ljudi iz 27 zemalja sa šest kontinenata, među kojima su bili i građani Srbije.
Bojana Većkalov sa Univerziteta u Amsterdamu jedan je od lidera naučnog tima koji je napravio ovu studiju i ona je gošća Aleksandra Kostića u ovoj epizodi Radio karantina.
