Da li postojeće vakcine protiv kovida mogu da nam pomognu protiv novih sojeva virusa, onih za koje trenutno ni ne znamo? Kakvi su rezultati vakcinacije dece?
U prethodnoj emisiji govorili smo o istraživanjima koja ukazuju da nove vakcine, napravljene da pre svega pomognu organizmu u borbi protiv omikron soja, pruzaju tek nešto malo veću zaštitu od starih. Sada pak naučnici kažu da te nove, bivalentne, vakcine mogu bolje da pomognu organizmu da se bori protiv sojeva koji za sada i ne postoje. Kako? Eto, tako kažu dve nove studije dostupne u bazi Bajoarhajv (Biorxiv). Njihovi autori tvrde da nove vakcine stvaraju ćelije koje će vremenom evoluirati tako da proizvode antitela za borbu protiv i starih i novih sojeva virusa. Time se praktično baca novo svetlo na vakcine protiv omikrona, za koje smo do sada čuli da ne daju posebno bolju zaštitu. Virusolog sa Insitituta za imunologiju La Hoja (La Jolla) u Kaliforniji, Šejn Kroti, kaže za časopis Nature da nam ova nova saznanja pokazuju koliko naš imuni sistem dobro ume da pogodi kako će novi sojevi virusa izgledati.
Kada se omikron soj pojavio pre oko godinu dana, farmaceutske kompanije bacile su se na posao razvijanja nove vakcine. U Sjedinjenim Državama su u avgustu odobrene bivalentne vakcine protiv omikron sojeva BA.4 i BA.5, a u septembru je u Evropi odobrena vakcina protiv soja BA.1. Sada naučnici kažu da glavnu ulogu u borbi protiv virusa igraju tzv. B-ćelije, koje nazivaju fabrikama antitela dok su svetla ugašena. Svaka B-ćelija proizvodi samo jedan tip antitela. Kada naiđe na nepoznat antigen, imuni sistem aktivira postojeće B-ćelije koje prepoznaju neki stari antigen, najsličniji novom napadaču. Organizam inače čuva i određen broj B-ćelija koje mogu da stvaraju sasvim nova antitela namenjena borbi protiv novog napadača. U prošloj emisiji govorili smo o tzv. imunološkom imprintu - tendenciji imunog sistema da prvo prepozna ranije verzije patogena sa kojim treba da se bori, što u slučaju korona virusa znači da imuni sistem najlakše prepoznaje prvobitne sojeve virusa. Istraživači sa univerziteta Vašington u St Luisu u Mizuriju su na testovima na ljudima sada videli da organizam može da prevaziđe fenomen imprinta i da se prilagodi novom neprijatelju.
Druga američka studija na istu temu potvrdila je da u početku, nakon infekcije omikron sojem, daleko najveći procenat antitela cilja na prethodne sojeve, ali da šest meseci kasnije kod istih tih pacijenata dolazi do porasta broja antitela koja se vezuju za omikron soj. To je naučnike iz Centra za istraživanje raka u Sijetlu navelo da zaključe kako je naš imuni sistem u stanju da se adaptira, dugo nakon što je infekcija prestala. Oni zato smatraju da ima svrhe razvijati buster vakcine protiv novih sojeva čak i ako ih u početku virus uspešno izbegava. Na kraju krajeva, dodaju naučnici, svaki novi soj je genetički najbliži svom najskorijem prethodniku. Šejn Kroti naglašava da je korona virus, nakon što je zarazio milijarde ljudi na planeti, imao dovoljno prilika da nauči kako da izbegava naše odbrambene sisteme, ali isto tako je i naš imuni sistem imao milione godina da postane kreativan baš kao i virus i da nauči da - tamo gde se jedan virus pojavi, u bliskoj budućnosti biće i njegovih bliskih rođaka. Naravno, kao i uvek u nauci, ima i drugačijih mišljenja, ima skeptika koji ukazuju da su ova najnovija istraživanja rađena na malom uzorku i da nam pokazuju da nova antitela mogu da se vezuju za nove sojeve virusa, što ne znači da mogu i da ih blokiraju. Ova priča, kako vidimo, tek se zahuktava.
Nešto više od godinu dana od kako su odrasli počeli da dobijaju vakcinu protiv kovida, regulatorna tela u više zemalja počela su da odobravaju i vakcinu protiv kovida za decu. Trenutno je vakcinacija dece protiv kovida odobrena u 120 zemalja i milioni klinaca primili su vakcinu - eno ih igraju se i luduju živi i zdravi. U najvećem broju slučajeva, odobrena je vakcinacija dece starije od 5 godina, ali ima i zemalja gde se vakcinišu deca već od šestog meseca. Prema istraživanju agencije za analize u zdravstvu Erfiniti (Airfinity) za vakcinaciju dece najpopularnije su RNK vakcine koje proizvode Fajzer i Bajontek i koje su odobrene u preko 100 zemalja,.
Lekari kažu da su se vakcine na deci pokazale bezbednim i da je problema bilo uglavnom kod manjeg broja mladića starosti od 16–24 godine, kod kojih je došlo do upale srčanog mišića. To su bili, kako se naglašava, retki i blagi slučajevi koji su prestali sami od sebe. Neželjenih posledica kod dece od 5-11 godina starosti bilo je veoma malo, otprilike jedan na milion, kako tvrdi časopis Nature. Dakle, vakcine su se pokazale kao bezbedne za decu. A da li su i efikasne, posebno od kako je omikron ušao u igru?
Podaci koji se uglavnom odnose na Fajzerove i Modernine vakcine ukazuju da su vakcine efikasne u sprečavanju težih oblika bolesti; mnogo manje u sprečavanju infekcije; i da zaštita koju pružaju ne traje dugo. Otprilike isto kao i za odrasle. Neke zemlje sada deci, pre svega tinejdžerima, nude i treću dozu, a podaci pokazuju da su i tu rezultati slični kao i na odraslima. Za sada nema podataka o tome da li vakcine pružaju zaštitu od hroničnog kovida. U do sada rađenim studijama procenat dece koja razvijaju trajne simptome posle infekcije kovidom varira od 2% do 66% u zavisnosti od dizajna studije i definicije hroničnog kovida koju istraživači koriste. Inače, u zemljama koje koriste dve kineske vakcine sa umrtvljenim virusom - Sinovakovu i Sinofarmovu - studije pokazuju da vakcine dobro sprečavaju teže oblike bolesti, ali slabije sprečavaju infekciju.
Naravno, deca ne primaju iste vakcine kao i odrasli. Dečije doze su manje. Podaci iz Katara pokazuju da je najbolje rezultate dala vakcinacija najmlađih koji dobijaju zapravo najveće doze u odnosu na svoju veličinu. Fajzer je u avgustu objavio da tri doze vakcine imaju efikasnost od 76% kod dece starosti od šest meseci do dve godine i 72% kod dece od 2 - 4 godine starosti. Ipak, za sada zapravo nema detaljnijih podataka o efikasnosti vakcina na najmlađu decu i to se odnosi kako na testove pre odobravanja vakcina, tako i na samu vakcinaciju najmlađih.
Ono što je takođe zanimljivo jeste da se procenat vakcinisane dece drastično razlikuje od zemlje do zemlje. Najuspešniji je Čile, gde je vakcinisano blizu 90% dece od 3-17 godina starosti, zatim slede Hong Kong, Tajvan, Singapur i Indonezija, uz manje varijacije u starosnim grupama dece. U Evropi najdalje je odmakla Španija. Na dnu svetske lestvice nalaze se Holandija, Švajcarska, Novi Zeland i Francuska.
Ovde treba napomenuti da faktor uspeha ili neuspeha nije isključivo strah roditelja od vakcine već i organizacija vakcinacije odnosno njen tajming. Tako je u Čileu bila organizovana rasprostranjena mreža vakcinacijskih punktova, uključujući i mobilne klinike koje su išle po školama i naseljima.
Inače, od kovida je do sada na globalnom nivou umrlo preko 16.000 dece mlađe od 20 godina.
