Istraživanje UN i Međunarodne organizacije rada pokazuje da je dvostruko veći procenat žena sa malom decom nego očeva napustio tržište rada u prvoj godini pandemije koronavirusa. Dva miliona majki istisnuto sa tržišta rada tokom 2020. Godine.
*Main illustration: Creator: Malte Mueller | Credit: Getty Images/fStop
Radio Karantin se u aprilu prošle godine bavio radnim opterećenjem tokom pandemije, kada je, zbog vanrednih mera, više ljudi nego ikad ostajalo kod kuće. Potreba za kućnim poslovima i negom se umnogostručila, ali je pitanje bilo ko snosi te povećane terete i za koliko su se oni povećali? Grupa pri Ujedinjenim nacijama – UN žene navela je tada podatke po kojima su i žene i muškarci povećali svoje neplaćeno radno opterećenje, ali da su žene i dalje činile većinu. Žene takođe preuzimaju veći broj zadataka vezanih za negu nego muškarci. U međuvremenu, roditelji dobijaju više pomoći od ćerki nego od sinova. Ta grupa je navela da je zabrinjavajuće I to da je više žena nego muškaraca napuštalo plaćena radna mesta, verovatno kao kao rezultat povećanog opterećenja kod kuće. Naša sagovornica na tu temu bila je Marija Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu koja je govorila o tome na koji način su položaj i kvalitet života žena višestruko bili pogođeni pandemijom. Ovu emisiju, kao I sve prethodne, možete slušati I čitati na našem sajtu radiokarantin.eu. Pratite naše sadržaje i na SoundCloudu i Fejsbuku.
Nedavno istraživanje UN i Međunarodne organizacije rada obuhvatilo je majke i očeve starosti od 25 do 54 godine, koji žive sa partnerkom ili partnerom i bar jednim detetom mlađim od šest godina. Ispitanici se ubrajaju u aktivni deo radne snage, a ovo istraživanje sprovedeno je u 189 zemalja. Kako UN i Međunarodna organizacija rada konstatuju, njihovi rezultati ukazali su na efekte takozvane „kazne za materinstvo“ („motherhood penalty“) sa kojom se suočavaju milioni žena širom sveta. Istraživači dodaju da podaci o uticaju pandemije na druge tipove domaćinstava, uključujući samohrane roditelje, još nisu dostupni u mnogim zemljama.
U saopštenju UN i MOR naglašavaju da je učešće proučavane grupe žena na tržištu rada od 55% zaostajalo za ukupnim učešćem žena (62.1%) i pre pandemije, a da je bilo značajno manje od učešća očeva, koje dostiže 97.1%.
Statistika potvrđuje da nejednaka raspodela brige i obaveza u domaćinstvu sputava izlazak žena na tržište rada, a ograničava ih i u pravima na ostvarivanje socijalne zaštite i jednake zarade, rasta plata i mogućnosti za dostizanje menadžerskih i liderskih pozicija. Za razliku od žena, koje tako na tržištu rada bivaju kažnjene za osnivanje porodice, muškarcima ista odluka olakšava zapošljavanje i napredovanje na poslu – pa je tako pomenuto učešće očeva od 97.1% veće od ukupnog učešća muškaraca na tržištu rada (93.5%).
Pritisak da se posvete brizi za bližnje je doprineo tome da učešće majki sa malom decom na tržištu rada na globalnom nivou tokom prve godine pandemije opadne za 1.8%, što je gotovo dvostruko više od očeva, odnosno 1%. UN i MOR konstatuju da je takav trend zabeležen u svim regionima, i da predstavlja suprotnost trendu rasta zaposlenosti iste kategorije koja je zabeležena pre pandemije.
Čak 113 miliona žena širom sveta (uzrasta od 25-54 godine, sa partnerima i malom decom) nije bilo zaposleno niti je tražilo posao, dok je u istoj situaciji bilo 13 miliona očeva u zemljama obuhvaćenim istraživanjem.
U saopštenju se dodaje da bi ovakav razvoj situacije mogao imati ozbiljne negativne posledice po kratkoročnu i dugoročnu finansijsku sigurnost žena, ali da će za njihovo preciznije utvrđivanje biti potrebne godine.
U istraživanju koje su tokom 2021. među ženama uzrasta od 19 do 34 godine sproveli Centar za ženske studije iz Beograda i Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA iz Sarajeva, podseća se na to da u Srbiji više od dve trećine neaktivnih žena uzrasta od 19-34 godine ne traži posao zbog nedostatka odgovarajućih usluga za brigu o deci, a 5% zbog nedostupnosti usluga podrške brige o starijima, bolesnima, osobama sa invaliditetom i drugim zavisnim članovima domaćinstva. Istraživanje pod nazivom „Vratiti svoje vrijeme“ je dokazalo da je pandemija pogoršala postojeće probleme i nejednakosti u sferi kućnog rada, kao i da je ona otežale usklađivanje poslovnog i privatnog života, odnosno ograničile žene u učešću na tržištu rada, ostvarivanju poslovnih rezultata i uspeha i negativno uticale na njihovu psihu. Kod ispitanica je utvrđeno da su stopa i subjektivna težina depresije, anksioznosti, stresa i straha od smrti veće nego pre pandemije.
I UN i MOR upozoravaju na negativne posledice pandemijskih okolnosti i prateće krize na mentalno zdravlje žena. U čak 22 od 23 zemlje koje je obuhvatila analiza Rapid Gender Assessments UN Women iz 2020. godine više žena nego muškaraca je prijavilo probleme sa mentalnim zdravljem, a ispitanice koje su prijavile da je njihova opterećenost kućnim radom porasla imale su za 1.6 puta veće izglede da prijave i povećan mentalni i emotivni stres.
Međunarodne organizacije upozoravaju na to da se obrazovne i institucije brige još nisu „vratile u normalu“, ali i na to da bi zarad zdravlja i blagostanja žena i čitavog društva trebalo sprovesti ozbiljnije mere i ulaganja u odgovarajuće sektore. Potrebno je omogućiti kvalitetnu i dostupnu brigu za decu, obrazovanje i programe ishrane za ugrožene, inkluzivnije politike odsustva zarad nege deteta za oba pola. Preporučuje se i reforma radnog zakonodavstva širom sveta kako bi ženama bili omogućeni bolje uslovi za zapošljavanje, rad i profesionalno napredovanje.
Međunarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija su objavile preporuke kojim zahtevaju bolju zaštitu zdravlja za sve koji rade od kuće.
Međunarodna organizacija rada (MOR) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) analizirale su prednosti i mane rada od kuće, koji se od izbijanja pandemije koronavirusa od izuzetka pretvario u normu za sve veći broj zaposlenih širom sveta.
Prema izveštaju ovih organizacija, u prednosti rada od kuće spadaju bolja ravnoteža privatnog i poslovnog života, fleksibilno radno vreme i fizička aktivnost, smanjeno vreme provedeno u saobraćaju i, posledično manje zagađenje vazduha. MOR i SZO procenjuju da takve okolnosti mogu doprineti fizičkom i mentalnom zdravlju ljudi, te društvenom blagostanju.
Ipak, kako saopštava MOR, rad od kuće doprinosi i izolovanosti, burnoutu, razvoju depresije, porodičnom nasilju, povredama sistema organa za kretanje i drugim povredama. Povećano je zamaranje očiju, konzumiranje alkohola i nikotina je takođe u porastu, a beleže se i preterano dugo sedenje i nezdrav rast telesne mase.
„Tokom gotovo dve godine od početka pandemije postalo je jasno da rad od kuće može doprineti zdravlju, ali i imati negativne posledice“, izjavila je ovim povodom Maria Neira, šefica Departmana za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje SZO. Ona je dodala da je radi prevencije negativnih posledica rada od kuće neophodno da vlade, poslodavci i radnici sarađuju, a zdravstvene organizacije uvedu pravila i prakse usmerene na dobrobit zaposlenih.
MOR i SZO apeluju na relevantne aktere da iskoriste priliku da osmisle i implementiraju norme koje odgovaraju „novoj realnosti“ i omoguće da milioni ljudi ostvare zdrav, produktivan i dostojanstven rad. Poslodavci bi, tako, trebalo da zaposlenima omoguće rad na adekvatnoj opremi; snabdeju ih relevantnim informacijama i smernicama i organizuju obuku u cilju smanjivanja negativnih psihosocijalnih i mentalnih posledica rada od kuće; Menadžere bi trebalo obučiti u polju mendažmenta rizika i promovisanja zdravog radnog okruženja. U jednu od značajnijih predloženih mera spada obezbeđivanje prava radnika da ne budu non-stop dostupni putem telekomunikacionih sredstava („right to disconnect“) i prava na odmor.
U izveštaju se zagovara i podizanje nivoa participacije radnika u organizovanju posla, za koje se predlaže da se postigne jačanjem dijaloga između radnika i upravljača, sa naglaskom na obostranoj disciplinovanosti u ispunjavanju dogovorenih ciljeva.
