Najveći broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom nevakcinisan - pulmolog Srđan Lukić u Sloveniji i anesteziolog Danijela Milovanović u Nemačkoj u razgovoru za Radio karantin.
Pandemija korona virusa traje dve godine. Kroz mnogo toga smo prošli i mnogo toga smo naučili i mi obični građani i naučnici i lekari pre svega. Virus se razvija, širi i mutira a mi ga jurimo da ga stignemo. Ali nikako da ga prestignemo. Ili smo možda sada došli do te tačke preokreta.
Trenutno u Evropi uglavnom imamo posla sa omikron sojem korona virusa. Znamo da je ovo soj koji sadrži veliki broj mutacija koje su već primećene u drugim sojevima širom sveta, znamo da je zarazniji od svojih prethodnika i da lakše zaobilazi postojeći imunitet od preležane bolesti. I ono što je možda najvažnije - znamo da veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i da je broj smrtnih slučajeva u odnosu na Delta soj manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?
Pulmolog Srđan Lukić u Sloveniji i anesteziolog Danijela Milovanović u Nemačkoj u razgovoru za Radio karantin kažu da još uvek nemamo potpunu sliku o Omikron soju, jer se još uvek bavimo Delta sojem. Ipak, slažu se da je najveći broj pacijenata sa teškom kliničkom slikom sa kojima se oni susreću nevakcinisan.
"Od vakcinisanih pacijenata sa teškom kliničkom slikom uglavnom su to imunokompromitovane ili starije osobe ali je veoma mali broj njih", kaže Milovanović.
Ona navodi da se pružanje medicinske pomoći pacijentima obolelih od drugih bolesti odvija relativno normalno i da nema otkazivanja operacija. Ono što njene kolege sada brine je veliki broj inficiranog stručnog kadra koji mora da ide u izolaciju.
„To je sada logistički problem s kojim ćemo se sve više nositi s obzirom da Omikron soj postaje sve dominantniji“, kaže Milovanović. Ona smatra da od početka pandemije komunikacija i politika imaju ključnu ulogu u njenom suzbijanju.
„Ja cenim napore političara koji se redovno savetuju sa ekspertima i koji možda menjaju svoj kurs i svoju strategiju u borbi protiv virusa, ali i koji zaista uspevaju da te svoje ciljeve transparentno komuniciraju narodu i da budu konsekventni, jer bez toga naši napori – napori medicinske struke, su poprilično uzaludni“, smatra Milovanović.
Lukić misli da za šest meseci do godinu dana možemo da očekujemo novu mutaciju virusa, koja će kao i prethodne dve najverovatnije stići sa afričkog kontinenta. On očekuje od proizvođača vakcina da budu ažurni i čim pre izbace vakcine koje će pokrivati i nove sojeve.
„Dokle god imamo ceo kontinent koji se slabo vakcinisan, vrtećemo se u krug. Dokle god se na svetskom nivou ne shvati da mora da se poradi na tome da Afrika kao kontinent dobije veći broj vakcina ona će biti veliki rezervoar za nastanak novih mutacija“, smatra Lukić.
Polako ali sigurno učimo da živimo sa virusom. Doktorka Milovanović se nada da je Omikron soj jedna od prvih endemijskih formi virusa. Ona kaže da je jasno da nećemo uspeti da iskorenimo virus jer je on, kako kaže, mnogo inteligentniji od nas.
„Krajnji cilj je da ovaj virus svedemo na nivo sezonskog gripa. Ali prvo moramo da imunizujemo ceo svet. Da pokušamo da zaštitimo ljude prvo od teške forme, pa da onda vidimo da li ćemo da imunizujemo svake godine protiv aktuelnog soja. Inače je to mrtva trka“, kaže Milovanović.
Srđan Lukić kaže da je kao lekar pobornik uvođenja obavezne vakcinacije, ali da misli kako je za to sada kasno.
„Mislim da je prošao voz za to. Pričati sada o tome je više teoretisanje, pošto se to očigledno neće desiti. Ako bi neko i pokušao to da izvede, verovatno bi se završilo fijaskom“, kaže Lukić.
