"Ključno pitanje u Srbiji je da li će se ovde stvoriti uslovi da mi živimo od svog rada ili će nad nama zauvek neko stajati i ponižavati nas, kao što nas ponižava ovaj režim."
Politički komentator i urednik izdavačke kuće „Fabrika knjiga“ Dejan Ilić u razgovoru za naš podkast kaže da je Srbija paralisana zato što u ekonomskom polju ne može da se mrdne bez dogovora sa vlastima, zato što su institucije potpuno zaposednute i rade u korist vlasti i jer su pod kontrolom vlasti i mediji.
„Onda ste i pojedinačno uvučeni u dogovore i aranžmane gde ste uslovljeni da se ponašate na određen način. Paralisani ste jer vam nije ostavljeno ni jedno polje slobode. Vi ste u Srbiji danas slobodni samo ako ste na margini. Ako ste odustali od poslovnih ambicija da budete jako uspešni, ako ste odustali od toga da se obraćate velikom broju ljudi, praktično, ako ste odustali od toga da budete na bilo koji način opasni po režim, vi ste onda slobodni. Jer onda zaista možete da kažete šta hoćete i da radite ono što, inače, ne biste mogli da radite, ali cena koju za to plaćate je to da budete na margini“, kaže Ilić.
On ocenjuje da su u ovom trenutku resursi slobode u Srbiji onoliki koliko su duboki džepovi ljudi koji žele da budu slobodni.
„Svako od nas raspolaže nekim sredstvima i vi tim sredstvima možete da finansirate slobodne i nezavisne medije, možete da plaćate neku pretplatu – da kupujete Vreme ili NIN, da podržavate Peščanik, plaćate pretplatu za N1 ili kupujete Danas. Dakle, dubina vašeg džepa i vaša spremnost da izdvojite neki novac da bi ste bili slobodni u ovom trenutku jeste jedan od resursa slobode u Srbiji. Drugi način je da ovaj režim bude finansijski iscrpljen. Da nema više priliva novca koji oni mogu da raspodeljuju svojim klijentima i da oni zbog toga naprosto prestanu da podržavaju taj režim. To će se dogoditi kada prestane da pristiže novac iz inostranstva, jer je to jedini novac koji u ovom trenutku cirkuliše Srbijom. Ali za sada nema naznaka da će se to dogoditi“, smatra Ilić.
Osim ovih razloga, Ilić smatra da je problem „političke zaglavljenosti“ i to što opozicione stranke nemaju resurse da urade ozbiljan posao.
„Vi morate da imate stranačku mrežu, kancelarije po Srbiji, mesta na koja ljudi mogu da dođu, jedan broj zaposlenih – to košta i ja ne vidim da u Srbiji postoji stranka koja ima dovoljno resursa koji bi omogućili da ona primi veći broj ljudi, da bi bila vidljiva tamo gde ljudi žive. I onda se cela priča svede na Beograd, Niš i Novi Sad“, kaže Ilić.
On smatra da je poražavajuće to što postoji implicitni pristanak građana na ovakvu situaciju.
„Ne mislim da je reč o strahu, nego o kalkulaciji. Ljudi su izračunali šta dobijaju a šta gube. I pristali su da izgube slobodu, a da dobiju kakav-takav minimum egzistencijalne sigurnosti. Ja ne verujem da su ljudi ovce, ja verujem da su racionalni i da su dobro informisani, ali su napravili neku kalkulaciju i rekli - nemoj sad da mi tu nešto pokušavamo, važno je da imamo šta da jedemo, proći će i ovo. Problem je što neće proći ako mi ništa ne uradimo i što ćemo biti sve siromašniji i neće biti ni te minimalne egzistencijalne sigurnosti. Svako od nas bi trebalo da pogleda gde je počeo 2012. godine a gde se nalazi danas i gde su počeli akteri režima, a gde se nalaze danas. Ko živi bolje, mi koji nismo došli na vlast ili oni koji su se 2012. dokopali vlasti? Videće se da je mnogo bolje ljudima na vlasti, nego običnim građanima. Ali ni to nije dominantna kalkulacija. Dominantna kalkulacija je - daj mi minimum materijalne sigurnosti, a ja ću ti dati pristanak. Ali, to je računica koja vodi do toga da budete sve jevtiniji, sve siromašniji i sve će vam se manje davati za pristanak“, smatra Ilić.
Ilić kaže da su izbori davno propala priča i da samo ljudi koji ne govore istinu mogu da kažu da aktuelni režim u Srbiji može da bude pobeđen na izborima.
„Vi morate da kontrolišete izbore da bi ste pobedili ovaj režim, a da bi ste kontrolisali izbore, morate unapred da porazite režim. Morate unapred da ga navedete da pristane na vaše uslove i kontrolu izbora. To znači da će se bitka odigrati pre izbora, a ne na izborima. Tako da ja mislim da je to što se naziva ulicom neko rešenje. Ali ne možete izvesti ljude na ulicu kada oni kalkulišu između pritanka i minimalne egzistencijalne bezbednosti. Jer je ulica apsolutna nesigurnost i neizvestnost. Dakle, mora da se vidi da nema više egzistencijalne sigurnosti i onda je ulica, zapravo, manje strašno mesto nego da se sedi kod kuće. Mislim da još nismo u situaciji da ljudi shvate da im je opasnije da sede kod kuće nego da izađu na ulicu“, kaže Ilić i ocenjuje da je Srbija kao zajednica propustila priliku da odraste i postane samostalna.
„Onda je došao ovaj režim i rekao - evo ja ću da napravim Srbiju da bude još jevtinija i cela priča je u tome da ljude ovde napravite jevtinima, kako bi što manje novca išlo na njihovo izdržavanje. Mi se ponašamo kao jedna nezrela i nesposobna politička zajednica koja nije u stanju da se brine o sebi. Dakle, ne radi se o tome da dobijemo više para, nego da odrastemo i počnemo da se brinemo o sebi. Ključno pitanje u Srbiji je da li će se ovde stvoriti uslovi da mi živimo od svog rada ili ne. Ako ne naučimo da živimo od svog rada, zauvek će nad nama neko stajati i ponižavati nas, kao što nas ponižava ovaj režim, i praviti od nas jevtina i bezvredna ljudska bića", kaže Ilić.
