Svet je danas stigao do ivice nuklearnog rata zato što ruski diktator ne zna kako da se izvuče iz kaljuge u koju se zaglibio. A kovid sve to gleda i pita - a gde sam tu ja?
Na kraju proleća ove godine izgledalo je kao da se kovid izduvao. Nije nestao, ali smo se navikli i mi na njega i on na nas, ko se vakcinisao, vakcinisao se - u razvijenom svetu uglavnom svi, na Balkanu daleko manje ljudi - dok su ostali stekli imunitet prirodnim putem. Vlasti su nas podstakle da zaboravimo na kovid jer - jebiga - ekonomija, poukidale sve mere opreza i ponavljale mantru da se sa kovidom mora živeti. A istovremeno je i Putin rešio da kovidu otme ulogu glavnog svetskog zlikovca i ubrzo smo na virus stvarno zaboravili. Svet je danas stigao do ivice nuklearnog rata zato što ruski diktator ne zna kako da se izvuče iz kaljuge u koju se zaglibio. A kovid sve to gleda i pita - a gde sam tu ja?
Sve je više indikacija da severnu hemisferu očekuje porast broja zaraženih kovidom ove jeseni i zime. To je zaključak časopisa Nature na osnovu pregleda najnovijih naučnih radova o korona virusu. Zašto nas čeka još jedan ozbiljan nalet kovida? Razgloga ima više, a glavni su to što novi podsojevi sada već slavnog omikrona uspešnije izbegavaju imuni sistem, što smo se opustili i zaboravili na maske, distanciranje i uopšte disanje jedni drugima u lice, i što vakcine ne traju dugo. Zato nas, upozoravaju naučnici, očekuje veliki skok broja zaraženih a potencijalno i punjenje bolnica.
Sredinom avgusta objavljen je izveštaj centra za modeliranje kovid 19 scenarija u Sjedinjenim Državama. Taj centar je tada zaključio da je porast broja zaraženih omikron sojem BA.5 povećao imunitet stanovništva i da SAD mogu da očekuju mirnu jesen ako se nastavi sa uspešnom vakcinacijom buster vakcinama i ako se ne pojave novi sojevi virusa. Čak i u slučaju novih sojeva, nije nužno da dodje do velikog porasta broja zaraženih, saopštio je ovaj centar.
I nekih mesec dana kasnije, broj hospitalizovanih bio je u padu, baš kako je Centar i predvideo, rekao je za Nature jedan od epidemiologa angažovan na ovom projektu. Ali, dodao je, imunizacija novim buster vakcinama ide sporije nego što se očekivalo a i već se pojavljuju znaci da omikron soj evoluira i da se radjaju novi sojevi koji lakše zaobilaze imuni sistem. Pojedine savezne američke države već prijavljuju porast broja zaraženih, a slično je i u Britaniji i drugim evropskim zemljama, gde raste i broj pacijenata u bolnicama. U Srbiji je epidemiolog Branislav Tiodorović agenciji Beta rekao da se očekuje dolazak australijskog soja koronavirusa BA.2.41. i pozvao vlast da odobri novu, bivalentnu vakcinu.
E sad, da li su ti novi sojevi glavni krivac za očekivani novi talas infekcija ove zime? “Verovatno ne još”, smatra biolog Tom Venselers sa Katoličkog univerziteta u Levenu u Belgiji. On porast novih slučajeva pripisuje pre svega padu imuniteta koji su stvorile dosadašnje vakcine, kao i povećanim kontaktima medju ljudima, koji su u mnogim zemljama dostigli onaj nivo od pre pandemije. A kako dolazi jesen, ljudi sve više vremena provode u zatvorenom prostoru i tako se vraćamo na početak.
A hoće li ove jeseni biti novih sojeva omikrona? Epidemiolozi, kako prenosi časopis Nature, očekuju najmanje tri nova soja. Kažu da ovi podsojevi koji su do sada bili dominantni — BA.2, BA.4 and BA.5 — polako slabe ali i mutiraju pa se radjaju novi. Tom Pikok, virusolog sa Imperial koledža u Londonu kaže da se trenutno prati čitava “menažerija” novih sojeva. BQ.1 (naslednik BA.5 sa nekoliko bitnih razlika), pa u Indiji BA.2.75, pa onda BA.2.3.20, koji je sve prisutniji u Singapuru, Danskoj i Australiji.
I zašto su ti sojevi i podsojevi sa ovim inspirativnim imenima uopšte u porastu? Zato što, slažu se epidemiolozi, uspevaju da zaobidju imuni sistem. Da ne ulazimo sada u to kako i zašto - prekomplikovano je za nas laike. A šta kažu eksperti - kakav nas talas očekuje? Beligijski biolog Tom Venselers misli da će ova zima biti kao nalet omikrona BA.5 što se broja zaraženih tiče, dok drugi stručnjaci smatraju da je broj hospitalizacija teže predvideti ali da je porast izvestan. I ne treba zaboraviti da će veliki faktor igrati grip - jer od njega zavisi stepen opterećenja zdravstvenog sistema.
Dobro, to nam je situacija sa virusom. A šta kaže famozna struka o novim vakcinama? Kaže da busteri, uključujući i ove bivalentne vakcine, daju odredjenu ali ne i trajnu zaštitu. Jedan deo tih vakcina koristi kao osnovu podsojeve omikrona - na primer BA.1 u vakcinama odobrenim u Britaniji ili BA.5 u SAD - ali već ima znakova da te vakcine stimulišu proizvodnju antitela koja najbolje prepoznaju ne Omikron već njegove prethodnike, one na koje ciljaju ranije verzije vakcine. Zato se svi više govori da nam je potrebna i druga doza bustera, koja će proizvesti antitela u stanju da neutrališu baš omikron i njegove podsojeve.
Prvu bivalentnu vakcinu, dakle onu koju cilja na omikron, odobrila je Velika Britanija. Sa prethodnim vakcinama, testovi efikasnosti i bezbednosti su radjeni na velikom uzorku gde jedan broj ljudi primi vakcinu a drugi placebo pa se onda prate reakcije i kod jednih i kod drugih. Pošto je vakcinacija uveliko odmakla, takvi testovi su sada nemogući. Zato se nove vakcine testiraju na manjem uzorku a njihova efikasnost utvrdjuje se merenjem reakcije imunog sistema, pre svega merenjem proizvodnje antitela i uporedjivanjem sa podacima dobijenih iz testova prethodnih varijanti vakcine. Većina ovih testova pokazuje da nove vakcine daju bolje, ali ne značajno bolje, rezultate.
Matematičarka Debora Kromer sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji, propustila je rezultate velikog broja do sada obavljenih testova kroz svoje matematičke modele i zaključila da nove vakcine proizvode u proseku jedan ipo puta više antitela nego one prethodne. “Ovde ne možemo da govorimo o radikalnoj promeni”, izjavila je za časopis Nature.
Studije generalno govore da više antitela automatski znači i veću zaštitu od bolesti, ali testovi na nove vakcine ne daju te podatke. Zato su Kromer i kolege napravili matematičke modele kako bi uporedili efikasnost starih i novih vakcina. Njihov zaključak je da pojačanu zaštitu dobijate uzimanjem bilo koje dodatne vakcine - ove nove ili one stare. Recimo, kod ljudi koji su već primili stare vakcine, ova nova pojačava zaštitu čak za 90 odsto, dok nova doza neke od starih vakcina pojačava zaštitu za do 86 odsto. U slučaju sprečavanja težih oblika bolesti, razlika izmedju nove i starih vakcina je svega jedan odsto. Ovakvi rezultati dobijeni su i za nove bivalentne američke vakcine. Zašto je to tako? Američki mikrobiolog Džon Mur kaže za Nature da je razlog nešto što se zove imunološki imprint. Do sada je većina populacije vakcinisana ili je zaražavanjem stekla imunitet na ranije sojeve kovida i naš imuni system je istreniran da prvo prepoznaje te sojeve. “Svaka nova doza vakcine, čak i ako je prilagodjena novim sojevima omikrona, podstiče tu raniju imunološku memoriju i zato je reakcija na omikron relativno zanemarljiva”, kaže Mur. “Ako bismo imali populaciju koja još nije ni vakcinisana ni inficirana onda bi imalo smisla da vakcina gadja pre svega omikron sojeve”, dodaje Mur.
I šta sad mi da radimo? Kao i uvek ostaje zaključak da vakcine - i stare i nove - nude dobru zaštitu protiv težih oblika bolesti. Zato će i ove zime najvažnije biti vakcinisati stare i zdravstveno najugroženije.
Da li vredi čekati nove vakcine? Da, ako čekanje ne traje dugo.
Da li je bolje što pre uzeti još jedan buster, koji god bio? Stručnjaci kažu - odluka je na svakom od nas. Ako je već prošlo dosta vremena od prethodne vakcine i ako nam nije do čekanja, treba što pre uzeti bilo koju vakcinu.
Koliko treba čekati izmedju bustera? Tu se struka slaže - najmanje četiri meseca.
Da li postoji opasnost da se sa busterima pretera? Ako su pravilno rasporedjeni, nema opasnosti.
To je zaključak na pojedinačnom nivou. Što se tiče strategije opšte zdravstvene zaštite - država treba da proceni da li opštom vakcinacijom rasipa resurse i da li je bolje fokusirati se samo na one preko, recimo, 50 godina starosti i zdravstveno ugrožene.
