Rat u Ukrajini i izbori u nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju, potisnuli su pandemiju u drugi plan i počeli smo polako da je zaboravljamo. Ipak, korona virus nije zaboravio nas.
Ruska agresija na Ukrajinu preuzela je primat u vestima, nekako baš u vreme kada smo počeli da se vraćamo u normalniji život i zaboravljamo na pandemiju. Uz to, u nekoliko zemalja, medju kojima je i Srbija, održani su izbori pa je i to pandemiju potisnulo u drugi ili treći plan. I dok smo mi polako počeli da zaboravljamo koronu, ona nije zaboravila nas. Zdravstveni radnici u Britaniji upozoravaju da broj zaraženih raste, što dovodi do novih opterećenja na bolnice, i optužuju vladu da je kovid odlučila da ignoriše iz ideoloških razloga. U Sjedinjenim Državama, gde je od kovida umrlo oko million ljudi, broj zaraženih takodje je u porastu, a u Šangaju, gradu sa preko 25 miliona stanovnika, broj zaraženih je prešao 25 hiljada ali su vlasti ipak polako počele da ublažavaju strogi karantin.
Počećemo od najnovijih saznanja da ljudi koji su preležali Kovid imaju u narednih godinu dana povišen rizik od dijabetesa. Ovo je pokazala jedna američka studija sa skoro dvesto hiljada učesnika. Ta studija, nedavno objavljena u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology, samo je poslednja u nizu koje ukazuju na ovaj problem. Časopis Nature s tim u vezi prenosi reči jednog od autora studije, Zijada Al Alija iz Mizurija, koji kaže da će nam ova pandemije ostaviti u nasleđe čitav niz hroničnih bolesti.
Al Ali i kolega Jan Sie koji zajedno rade u zdravstvenom sistemu vojnih veterana u Mizuriju u SAD pregledali su zdravstvene kartone 180.000 pacijenata koji su preležali kovid i uporedili ih uporedili ih sa kartonima nekih 4 miliona ljudi koji nisu dobili kovid. Oni su prethodno na sličan način došli do zaključaka o povećanom riziku od otkazivanja bubrega, srčanog ili moždanog udara kod pacijenata od kovida. Sada su zaključili da je kod onih koji su prelažali kovid za 40 procenata povećan rizik od dijabetesa. To znači da su oni na svakih hiljadu ljudi koji su preležali kovid našli 13 sa dijabetesom. Skoro svi su imali dijabetes tip 2. Ova studija je takodje pokazala da su šanse da će pacijent dobiti dijabetes rasle u zavisnosti od težine bolesti od kovida: pacijenti koji su morali na respirator imali su tri puta veći rizik od kovida od onih u kontrolnoj grupi.
Ako se ima u vidu da je od kovida u svetu obolelo skoro 500 miliona ljudi, što su samo potvrđeni slučajevi, to onda znači da može doći do naglog porasta broja obolelih od dijabetesa. Ipak, kada je u pitanju studija iz Mizurija treba imati u vidu da je ona uglavnom obuhvatila američke vojne veteran, dakle mahom starije muškarce, belce, medju kojima veliki broj ima povišeni krvni pritisak i višak kilograma, što ih i bez kovida stavlja u rizičnu grupu za dijabetes, kako za Nature naglašava epidemiolog Gideo Mejerovic-Kac sa univerziteta u Volongongu u Australiji. On dodaje da je taj rizik daleko manji kod mlađih, ali istovremeno daleko veći kod određenih etničkih grupa.
Nažalost, potencijalni problemi za obolele od kovida ne prestaju sa rizikom od dijabetesa. Jedna švedska studija utvrdila je da u prvih šest meseci nakon infekcije kovidom raste rizik od ugrušavanja krvi. To se pre svega odnosi na one koji su imali teži oblik bolesti i one koji su bili zaraženi u prvom talasu pandemije. Autori studije napominju da je zato važno vakcinisati se. Prethodne studije pokazale su da ugrušavanje krvi može da izazove upravo vakcina, ali da je taj rizik daleko manji. I ovoga puta istraživanje je pokazalo da najveći rizik od ugrušavanja krvi imaju pacijenti sa težim oblikom bolesti, dakle oni koji su zbog kovida morali na bolničko lečenje. Švedski naučnici su pratili zdravstveno stanje nešto preko million ljudi koji su bili pozitivni na kovid u Švedskoj u periodu februar 2020 - maj 2021 i to uporedili sa podacima o četiri miliona ljudi iste starosti i pola koji nisu bili pozitivni. Zaključili su da infekcija kovidom povećava rizik od ugrušavanja krvi u nogama do tri meseca; u plućima do šest meseci i moždanog udara do dva meseca. Videli su da na deset hiljada obolelih od kovida, četiri osobe će imati ugrušavanje krvi u nogama i 17 u plućima, dok je kod onih koji nikada nisu bili pozitivni na kovid taj broj 1 za noge i manje od jedan za pluća. Ova studija, objavljena u British Medical Journalu još kaže da je rizik od ugrušavanja krvi najverovatnije bio veći u prvom talasu pandemije zato što je tada bilo najmanje poznatih načina lečenja kovida i nije bilo vakcina.
Stara dilema za mnoge ljude bila je i ostala - da li da se vakcinišem ako sam prelažao kovid. Tri nedavno objavljene studije kažu - da, jer vakcinacija posle preležanog kovida nudi dugotrajnu zaštitu. Jedna od tri pomenute studije kaže i da vakcina posle preležanog kovida nudi tzv. „hibridni“ imunitet, koji traje duže i štiti bolje posebno u prvih 6-8 meseci nakon vakcinacije. E sad, ove studije koristile su podatke prikupljene pre pojave omikron soja, što donekle dovodi u pitanje validnost studija. Ako se ipak na kraju ispostavi da njihovi zaključci stoje i kada se uzme u obzir omikron, onda bi to moglo da ima uticaja na dalje formiranje vakcinacijskih mera i vakcinacijskih propusnica koje se i dalje traže za ulazak u restorane i druge zatvorene prostore u mnogim zemljama. I ono što je najvažnije - ove studije direktno demantuju ranije argumente da ljudima koji su preležali kovid vakcine nisu potrebne. Ipak, ima i onih koji još uvek nisu ubeđeni. Švedski epidemiolog Piter Nordstrom sa univerziteta Umea kaže za časopis Nature da su on i kolege pregledali podatke švedske Agencije za javno zdravlje u periodu mart 2020 - oktobar 2021 i da su zaključili kako vakcine naravno povećavaju zaštitu od kovida ali i da nema potrebe diskriminisati nevakcinisane koji su preležali kovid.
***I kad ste već ovde, ja bih da vas zamolim za pomoć. Sa nama novinarima vam je kao sa lekarima: nekada mislite da smo uobraženi i arogantni, puni sebe, a onda se setite da vam ipak trebamo, da smo korisni. E, ali za razliku od lekara, mi koji pravimo ovaj podkast i sajt nismo na plati, ne radimo ni za državu ni za privatnika. Nama treba vaša novčana pomoć da bi mogli dalje. Mi smo mala, neprofitna organizacija i verujemo u značaj objektivnog informisanja zasnovanog na činjenicama. Živimo u vremenu lažnih vesti i uvijene ili otvorene propagande i želimo da se tome suprotstavimo. Smatramo da je u ovom vremenu i tokom ove pandemije od presudnog značaja da se čuje glas stručnih i kompetentnih, onih koji znaju svoj posao i nemaju skrivene motive. Mi nismo podložni političkim i komercijalnim uticajima i pritiscima. Nama niko ne govori o čemu i kako da pričamo. Zato nam je potrebna vaša pomoć. Svaka vaša donacija puno nam znači - da pokrijemo troškove nabavke neophodne tehnike, postavljanja podkasta, održavanja sajta i promocije. I najmanja vaša pomoć znači nam mnogo. Možete da nam pomognete jednom ili na redovnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi. Možete da nam date jedan evro, dolar, funtu, dinar ili šta vam zgodno, a može i 100. Jednostavno je i ne oduzima puno vremena. Sve informacije su na našem sajtu radiokarantin.eu. Hvala!
Čuli ste do sada vesti o novim istraživanjima na polju borbe protiv i boljeg razumevanja kovida. Da vidimo sada šta kažu istraživanja o istraživačima. U ovom podkastu više puta smo govorili o potrebi poverenja u nauku i borbi protiv lažnih vesti, a pričali smo i o problemima i opasnostima sa kojima se tokom pandemije susreću zdravstveni radnici. Zato možda i ne iznenađuje ovo što ćete sada čuti - naučnici koji istražuju kovid takodje su izloženi maltretiranju i pretnjama. Dva nova istraživanja na tu temu ukazuju da su najvećem malteriranju, očekivano, izloženi oni naučnici koji se najviše pojavljuju u medijima. Magazine Science objavio je prošlog meseca da je 38 posto naučnika koji su objavljivali radove o kovidu doživelo maltretiranje ove ili one vrste. Ovi rezultati poklapaju se sa anketom o napadima na naučnike koji je u oktobru prošle godine napravio časopis Nature. Ta anketa ustanovila je da je četiri petine naučnika bilo izloženo uvredama na internetu, a da je njih 70% dobijalo fizičke pretnje posle pojavljivanja u medijima. “Veoma je uznemirujuće da svakog dana, kada otvorite email ili odete na Tviter, vidite pretnje smrću”, kaže za Nature farmakolog Endrju Hil sa univerziteta u Liverpulu. “Naučnici koji se dosta pojavljuju u medijima oko glavnh tema gotovo neizbežno trpe maltertiranje, naglašava Fiona Foks iz Science Media Centre u Londonu i dodaje: “Znam puno vrlo dobrih naučnika koji su zato rešili da se ne pojavljuju u medijima i to me veoma brine.”
Već smo govorili u ovom podkastu o tome da su napadi na lekare i medicinsko osoblje u globalnom porastu i da su se tokom pandemije intenzivirali. Istraživanja u SAD pokazuju da su napadi uzrokovani restriktivnim merama u bolnicama i medicinskim ustanovama, nedostatkom osoblja i posledično dužim čekanjem pacijenata. U Kanadi se takođe beleže učestali verbalni napadi na medicinske radnike i lekare po društvenim mrežama, koji idu do toga da se oni boje za svoju ličnu bezbednost i na posao odlaze i vraćaju se u pratnji. U Češkoj su tokom pandemije učestali napadi na lekare koji zagovaraju strogu primenu pandemijskih mera i apeluju na masovno vakcinisanje. Neki od njih dobili su i policijsku pratnju. Medicinski koledž u Pragu za svoje studente organizuje kurseve samoodbrane na kojima ih uče kako da se odbrane od fizičkih napada pacijenata onda kada verbalna deeskalacija ne funkcioniše.
Na tu temu razgovarali smo i ranije sa doktorkom Slavicom Plavšić, specijalistom za plućne bolesti i članicom Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida. Ona je zbog javnog pozivanja građana da se vakcinišu pretrpela niz uvreda i pretnji na društvenim mrežama.
