Zašto mnogi roditelji oklevaju da vakcinišu svoju decu protiv koronavirusa, a zašto za roditelje poput Jelene i njenog supruga nije bilo dileme u vezi sa tim da njihov sin bude vakcinisan.
Dobrobit i zdravlje sopstvene dece istovremeno je i najveći pokretač na delanje i izvor strepnji i preispitivanja. Želite deci da date krila i usmerite ih ka beskrajnom horizontu mogućnosti, ali se i znojite uz pomisao da će se, kad se oprlje, dobro tresnuti o zemlju. I kako im te padove ublažiti, naučiti ih da se svaki put manje razlupaju i brže podignu. I tako svakodnevno – od izbora dijete, preko izbora obrazovnih sadržaja i dodatnih kulturnih i društvenih aktivnosti (i ako ste, recimo, kao ja, silno se upinjete da im se ne mešate u muzički ukus) pa svo do odluka koja imaju kratkotrajnih i dugoročnih posledica na njihovo zdravlje. Evo nas uveliko krckamo treću pandemijsku godinu i da, došlo je vreme da odlučujemo o vakcinaciji koja je nedavno odobrena i za naše bebane mlađe od 12 godina.
U novoj emisiji podkasta Radio karantin Jelena Visser se bavi time zašto mnogi roditelji oklevaju da vakcinišu svoju decu, a zašto za roditelje poput nje i njenog supruga bilo dileme u vezi sa tim da njihov sin bude vakcinisan protiv Kovida.
Evropska agencija za lekove (EMA) nedavno je odobrila vakcinaciju dece od 5 do 11 godina, Fajzerovom vakcinom, a ispitivanje Modernine vakcine za istu starosnu grupu je trenutno u toku. Ovlašćenje za vakcinaciju dece od 12 do 15 godina zasnovano je na studiji izvršenoj na 2.259 ispitanika u kojoj je dokazano da ta uzrasna grupa ima sličan imuni odgovor kao i osobe od 16 do 25 godina. Nijedno dete koje je primilo vakcinu nije se zarazilo kovidom 19, za razliku od 16 onih koji su se zarazili, a prethodno primili samo placebo, piše Euronews.
Za testiranje vakcine kod uzrasta od 5 do 11 godina slična studija je sprovedena na 2.000 dece. Ispitanici su primili trećinu odrasle doze, a troje se kasnije zarazilo koronavirusom. Od 663 dece koja su primila placebo, njih 16 se zarazilo. U studiji vakcina je bila 90,7 odsto efikasna u prevenciji simptomatskog kovida.
EMA je takođe odobrila Moderninu vakcinu za upotrebu u starosnoj grupi od 12 do 17 godina u julu, a trenutno procenjuje upotrebu tog cepiva kod dece uzrasta 5 do 11 godina.
Pitanje da li je potrebno uopšte decu vakcinisati protiv virusa korona, tema je mnogih debata, budući da mlađa starosna grupa relativno retko razvija tešku kliničku sliku Kovida-19. EMA je priznala da mogući neželjeni efekti posle vakcine kod mlađih starosnih grupa nisu mogli da budu otkriveni pošto se relativno malo studija bavilo vakcinacijom dece. Međutim, Agencija je zaključila da su koristi od vakcina za ovu mlađu starosnu grupu nadmašile sve potencijalne negativne efekte.
Uprkos tome što je evropski regulator za lekove odobrio vakcine za decu od 12 do 18 godina, nisu sve vlade EU ili zdravstvene agencije poslušale tu preporuku, ali su mnoge zemlje počele sa programom vakcinacije dece.
Deca uzrasta od pet do 11 godina bez već postojećih zdravstvenih stanja od sredine januara mogu da dobiju prvu dozu vakcine protiv korona virusa i u Holandiji. Deca mlađa od 12 godina koja odluče da se vakcinišu dobijaju Fajzer/BioNTek vakcinu, slabiju od one za odrasle i za sada dve doze.
Strateška savetodavna grupa eksperata SZO (SAGE) zaključila je da je vakcina Fajzer bezbedna za upotrebu za osobe starije od 5 godina, a vakcina Moderna može se koristiti za one od 12 i više godina. Za decu je potrebna manja doza nego za odrasle. Deci i adolescentima koji su u visokom riziku od teškog COVID-19 mogu se ponuditi ove vakcine zajedno sa drugim prioritetnim grupama za vakcinaciju.
Više od 90% dece u SAD do 24 meseca imunizovano injekcijom protiv nekoliko bolesti, uključujući morbile, zauške i rubeolu. Skoro 93% je primilo najmanje 3 od 4 preporučene injekcije vakcine protiv poliomijelitisa. A otprilike 95% vrtića primilo je vakcine koje zahteva država za školsku 2019-2020.
Ipak, veliki broj roditelja ne samo da okleva, već i odbija da dopusti vakcinaciju svoje maloletne dece prodiv Kovida-19. Zašto? Za mnoge je odgovor vezan za poznavanje vakcina. Vakcine za zaštitu od malih boginja, zauški i rubeole postoje od 1960-ih. Ali prva vakcina protiv COVID-19 stvorena je prošle godine. To je još uvek relativno neistražena teritorija. I za razliku od roditelja iz 1960-ih, današnji roditelji mogu biti preplavljeni i obeshrabreni porukama sa društvenih mreža i interneta koje promovišu dezinformacije ili nepoverenje u vakcine.
Najveći strah roditelja je u vezi sa dugoročnim efektima koje vakcina može da ima na njihovu decu i kao najčešće argumente da je odbiju navode da je previše nova i još uvek na eksperimentalnom nivou.
Kada je u Holandiji vakcinacija za decu mlađu od 12 godina odobrena, moj suprug Ronald Visser i ja – oboje vakcinisani i busterovani - bili smo sigurni da ćemo svom desetogodišnjem sinu Vasiliju omogućiti da se vakciniše ukoliko on to bude želeo. Vasilije je primio prvu dozu, a poziv za drugu očekujemo za desetak nedelja. Vasilije kaže da je u njegovom razredu sa dvadesetosmoro dece, njih troje za sada primilo vakcinu. On kaže da mu je, ipak, drugarstvo važnije od toga da li su se njegovi drugari vakcinisali ili ne.
Ronald kaže da je, kao što je bespogovorno želeo sam da se vakciniše, jednako verovao da je to dobra odluka i za naše dete. On kaže da se različito oseća u odnosu na to da li su u pitanju deca ili odrasli i da ga ljuti to što odrasli odbijaju da se vakcinišu iz nekih takozvanih ličnih ubeđenja.
„To je manjina koja većinu drži kao taoce. Kada su deca u pitanju, argument, koji sam čuo i od Vasilija je da deca oboljevaju u znatno manjem broju i sa daleko blažim simptomima od odraslih, što je tačno, i da im zato vakcina nije neophodna. U isto vreme, kada je dete vakcinisano, dodatno se smanjuje šansa da se ono razboli i da nekom drugom prenese zarazu“, kaže Ronald i dodaje da je ponosan na to kako je Vasilije samostalno doneo tako važnu odluku.
