Karantin 6: Naučnici savetuju, odluke donose političari

Jana Baćević

Sociološkinja sa Univerziteta u Kembridžu Jana Baćević za Radio Karantin podkast govori o mogućim promenama društva usled pandemije korona virusa, kao i o odnosima struke i političara u krizama. Kaže da se nada pozitivnim promenama, ali i izražava bojazan da će neoliberalne ideje sada napraviti samo zaokret ka autoritarnom neoliberalizmu, jer politika ima interes da izbegne troškove suštinske reorganizacije društva.

Govoreći o odnosima političara prema nauci i naučnicima, posebno u kontekstu situacije u Velikoj Britaniji, ali i u Srbiji, Jana Baćević kaže da “iako naučnici savetuju, političari zapravo donose odluke, te zbog toga politika mora i da snosi odgovornost”. Ona upozorava da kada se odgovornost odredjenih politika pripisuje nauci to nikada nije ceo odgovor i da treba imati na umu da su za političare ključne dve stvari: poverenje javnog mnjenja i da se što manja odgovornost pripiše političarima.

“Struka bi mogla da se proglasi krivcem samo ako je ona dala veoma pogrešnu procenu za nešto što se moglo znati, poput Černobila, ali čak i tada se pokazalo da je reč o podeljenoj odgovornosti, jer je struka napravila propust upravo zbog političkog pritiska”, napominje sociološkinja Baćević i dodaje da u slučaju pandemije korona virusa to svakako ne može biti odgovornost nauke i naučnika.

Komentarišući odnos političara i država prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) ona ističe da je važno imati na umu prehodna iskustva iz 2009. godine sa svinjskim gripom kada je SZO proglasila epidemiju, kao i 2016. kada se desio zika virus, a SZO nije proglasila epidemiju, zbog čega su bile pokrenute istrage o opravdanostima reagovanja SZO. 

“Kada SZO upozori na pandemiju države moraju da nabave zaštitnu opremu, ili vakcine, ili preparate za sprečavanje širenja zaraze, i tada su mnoge države, prvenstveno EU, potrošile mnogo novca a pandemija se nije dogodila. Kada tražimo odgovor, treba pre svega da gledamo u države koje manje finansiraju javno zdravstvo - koliko te države nisu srećne kada se desi situacija koja zahteva naglo trošenje novca, a onda se ispostavi da nije bilo pandemije”, objašnjava Jana Baćević.

Ona je kao vrlo rizično ocenila ukidanje vanrednog stanja u Srbiji, jer kako kaže “vi možete ukinuti vanredno stanje, ali ne možete ukinuti I korona virus”, i dodala da njoj to više deluje kao politička odluka, a ne kao briga za zdravlje ljudi.

O mogućnosti da se dese stvarne promene u društvu posle karantina, a koji je izmedju ostalog doveo i do smanjenja emisije štetnih gasova na planeti, sociološkinja Baćević kaže da te promene zavise od mnogo toga, te da je pandemija pokazala da je moguće drugačije organizovati život, ali da se ona boji da ćemo se svi vrlo brzo vratiti na staro.

“Ja bih prva volela da se nadam da će se ovo iskoristiti za promene, ali ipak kao sociološkinja mogu reći da je verovatnije da će se stvari nastaviti po starom, ne samo zbog navika ljudi, nego i zbog toga što države i političari imaju vrlo jasan interes u nastavljanju situacije kakva jeste, jer bi sve promene zahtevale suštinsku reorganizaciju, a to košta”, kaže Jana Baćević za podkast Radio Karantin.

Najavu Kine da će vakcinu, ako je prvi pronadju, proglasiti “globalnim javnim dobrom”, Jana Baćević pozdravlja, ali i ističe da je to jedna vrsta spoljne politike Kine, čija je ekonomija prva počela da se vraća u normalu, a koja u ovome vidi priliku za širenje svog globalnog uticaja.

“Kao što je Maršalov plan bio vrsta medjunarodne politike, tako je i nudjenje vakcine kao globalnog javnog dobra isto vrsta medjunarodne politike, što ne znači da to nije dobro. Posebno u odnosu na ono što Amerika i Tramp pokušavaju, a to je da oni patentiraju prvi vakcinu i onda je prodaju svima ostalima. Birajući izmedju spoljnopolitičke zavisnosti koja dolazi sa besplatnom vakcinom i spoljnopolitičke zavisnosti gde vakcinu moramo da platimo, nije nerazumno da će većina, a posebno siromašne države i države u razvoju, birati ovo prvo”, kaže sociološkinja Jana Baćević.

Govoreći o javnom zdravlju, Jana Baćević ističe “kao strašne primere Britaniju, gde se sada jasno vidi da je javno zdravstvo zbog neoliberalnih ideja toliko osiromašeno da ne može da odgovori katastrofi pandemije korona virusa, a kao još gori primer navodi Ameriku gde je zdravstveni sistem privatan”.

“Tu se vidi da je efekat neoliberalizma na javno zdravstvo takav da su ljudi kada je pandemija u pitanju ostavljeni sami sebi”, zaključuje Baćević i izražava bojazan da tu neće doći do značajnijih promena. “Mislim da će većina država koje su sprovodile neoliberalne ideje sada napraviti zaokret samo ka autoritarnom neoliberalizmu sa intervencijama vezano za to šta će biti omogućeno pojedincima. Države će biti zainteresovane da održavaju javni red i mir, da osiguraju da ekonomija može da funkcioniše kroz neku vrstu  zdravstvenog osiguranja koje će zavisiti od toga da ljudi prihvataju da rade, da idu na posao čak i kada misle da situacija za to nije dovoljno bezbedna”.

Mogućem zaokret država ka nacionalnoj proizvodnji kao posledici pandemije, sociološkinja Baćević vidi kao odličan potez koji bi rešio problem nezaposlenosti koja nas očekuje, ali isto tako ističe da će na to uticati cena radne snage koja je u zemljama Evrope i Amerike znatno veća. “Naravno, ako uzmemo u obzir trajnu opasnost od pandemija i klimatskih promena, moguće da će postojati neka vrsta razmene izmedju država, kao i novi odnosi prema slobodi, sigurnosti, ekonomskom profitu. U svakom slučaju biće interesantno gledati šta se dešava u narednih 10 godina”.

Celu emisiju slušajte ovde