Mira Milošević, spoljnopolitički ekspert sa madridskog instituta Elkano za naš podkast govori o najznačajnijim geopolitičkim promenama koje je pandemija ubrzala ili osvetlila.
U seriji emisija tokom ovog i sledećeg meseca Radio karantin pokušava da sazna šta smo za ove dve godine pandemije saznali i šta nas čeka. Govorili smo i govorićemo o daljem razvoju same pandemije i merama koje se koriste ili ne koriste u borbi protiv nje, o reakcijima zdravstvenih radnika i sistema, političara i drugih. Danas, dok traje neizvesnost oko toga da li će Rusija napasti Ukrajinu i šta tačno traži Vladimir Putin, pričamo o uticaju pandemije na odnose u svetu, pre svega medju velikim silama. Tomas Rajt, autor knjige o Politici pandemije i kraju novog svetskog poretka kaže da je ova pandemija izazvala globalni šok u trenutku kada u svetu nema globalne lidere.
Rajt je u intervjuu američkom institutu Brookings uporedio ovu krizu sa onom finansijskom od pre skoro 15 godina i rekao da je tada rešenje nadjeno relativno brzo jer se svet ujedinio i organizovao kako bi se zajednički došlo do rešenja. Ovoga puta imali smo, kaže on, Trampa koga međunarodni poredak nije mnogo zanimao, čak ga je Tramp video kao pretnju. Osim toga, u velikom broju zemalja politika je postala više okrenuta nacionalizmu a manje saradnji. Odatle i sve brojnija mišljenja da će aktuelna pandemija doprineti zaustavljanju globalizacije jer su, kako za Gardijan kaže Jevgenij Postnikov sa univerziteta u Melburnu, zemlje tokom pandemije shvatile opasnost od preteranog oslanjanja na uvoz. Mnogi analitičari očekuju da će se zemlje sve više fokusirati na domaću proizvodnju strateški važnih proizvoda.
Gošća podkasta Radio karantin, analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elkano, Mira Milošević, kaže da je pandemija ubrzala nekoliko promena u geopolitičkom smislu. Prva velika promena je to da, od kraja drugog svetskog rata, SAD prvi put više nisu lider u svetu. Druga promena je to što je odmah na početku pandemije EU pokazala potpunu pasivnost i priče o solidarnosti unutar EU su pale u vodu. I treća velika promena je uloga Rusije i Kine na svetskom nivou, kaže Milošević.
„Ove dve zemlje krenule su u jednu trku koja je pomerila rivalitet na teren pandemije, u smislu rivaliteta u vezi sa vakcinom, u vezi sa istraživanjima, u vezi sa maskama. Ugled Kine je tokom pandemije jako oštećen, u smislu da se tokom pandemije videlo koliko oni mogu da budu agresivni koristeći dezinformacije kao i činjenicom da Kina nije dozvolila ozbiljno istraživanje o početku pandemije“, smatra Milošević i dodaje da se tokom pandemije pokazalo da su EU i SAD u potpunoj ekonomskoj zavisnosti od Kine.
Milošević kaže kako je kriza reč koja se veoma često koristi u EU i izgleda da je unija živi u jednom permanentnom stanju krize. Unija te krize preživljava i adaptira se, smatra Milošević, ali dodaje da se sada pokazuje da EU nije više u stanju da ispuni praktično ni jedan plan i obećanje. Ona navodi i da je veliki problem to što EU gubi kredibilitet na Balkanu.
„To ipak nije samo krivica samo evropske zajednice, već su više odgovorni lokalni politički predstavnici. Jedan Dodik u Bosni radi to što radi i ne može EU da bude policija koja neprestano nadgleda šta se tamo zbiva. Mislim da rata u Bosni neće biti, jer smo umorni od ratova, ali to potpuno udaljuje ceo region od Evrope i naročito svake demokratske varijante. Srbija nije Bosna, ali vidimo koliko vlada Aleksandra Vučića sve više ide ka populizmu i koliko manipuliše medijima“, ocenjuje Milošević.
Ona kaže da je, osim ovih etničkih tenzija i nacionalističkih diskursa, na Balkanu najviše brine odnos Srbije prema Rusiji, Kini, Turskoj i arapskim zemljama.
„Ono što je važno da se kaže je da, u poređenju sa Evropskom unijom, ove zemlje ulažu u Balkan i ne traže nikakve reforme, nikakve promene u zamenu za to“, navodi Milošević.
Ona ocenjuje da Evropska unija insistira da Zapadni Balkan mora da uđe u EU kao grupa jer je to za njih garancija da će u ovom regionu biti mira. Rat od sukoba u regionu je najveći strah EU, smatra ona i navodi da u celoj toj priči nije toliko bitna ni Severna Makedonija, ni Crna Gora, već Srbija i Kosovo. EU i Amerika su pokazale da više podržavaju stabilnost, nego jednu nesigurnu ali više demokratsku vladu. Zbog toga se podržava stabilokratija Aleksandra Vučića jer je u njemu EU, naročito Nemačka, videla najboljeg kandidata da održi mir na Balkanu, smatra Milošević.
„On je koketirao i govorio o spremnosti da se dogovori oko Kosova, ako Srbija dobije nešto zauzvrat - ali su to sve beskrajne priče bez konkretnih političkih rezultata. I ja mislim da je to ono što je glavni element zastoja svakog demokratskog razvoja na Balkanu“, kaže Mira Milošević iz instituta Elkano u Madridu.
