„Ja sam žena kao i svaka druga žena. Rođena sam kao žena. Živim kao žena. Takmičim se kao žena, i oko toga nema nikakve sumnje"
Jedan od događaja koji su obeležili upravo završene Olimpijske igre u Parizu bio je svakako nastup alžirske bokserke Imani Kelif, koja je osvojila zlatnu medalju u poluteškoj kategoriji. Ona je u finalu pobedila svetsku šampionku Jang Liua iz Kine jednoglasnom odlukom sudija posle pet rundi. Ali njenoj pobedi je prethodila velika rasprava o tome da li je ona uopšte žena. Samo godinu dana ranije 25-godišnja Alžirka bila je diskvalifikovana sa Svetskog prvenstva u boksu u Nju Delhiju jer je ocenjeno da ne ispunjava kriterijume da se takmiči u ženskoj kategoriji. Organizatori Olimpijade u Parizu nisu to prihvatili i dozvolili su joj da nastupi. Imani Kelif je po osvajanju zlata rekla da su „napadi na njenu rodnu podobnost" dali „još slađi ukus" njenoj pobedi. „Ja sam žena kao i svaka druga žena. Rođena sam kao žena. Živim kao žena. Takmičim sam se kao žena, i oko toga nema nikakve sumnje". Dodala je da je bila žrtva „maltretiranja" i da je Međunarodna bokserska asocijacija (IBA) „mrzi" iz njoj nepoznatih razloga.
A drama u Parizu je počela nakon što je Imani ranije na Olimpijadi pobedila Italijanku Anđelu Karini, koja je predala meč posle samo 46 sekundi, nakon jakog udarca Kelif, i u suzama napustila ring, rekavši potom da je morala da „sačuva život". Od tog trenutka počele su rasprave da li je Kelif žena ili muškarac, da li je promenila pol i zašto je na već pomenutom Svetskom prvenstvu bila diskvalifikovana. Više učesnica Olimpijade pokazivalo je prekrštene prste ili ruke, kao znak X, što je simbolično prikazivanje ženskih hromozoma. A Italijanka se kasnije izvinila i čestitala Kelif pobedu. I neke druge bokserke su protestovale i kasnije se izvinjavale. Pa da vidimo o čemu se tu zaista radi, šta kaže nauka a šta istorija Olimpijskih igara.
Imani Kelif je zajedno sa još tajvanskom bokserkom Lin Juting prošle godina bila diskvalifikovana sa svetskog prvenstva, navodno zato što nosi muške hromozome. Da se ovde na trenutak podsetimo malo gradiva iz biologije, koje kaže da process određivanja pola počinje sa razvijanjem fetusa i da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan X i jedan Y hromozom. A hromozomi određuju naš pol. E sad, nauka kaže da je to tačno za VEĆINU žena i VEĆINU muškaraca, ali ne za sve. A kaže i da hormoni takođe igraju važnu ulogu, kako pre tako i posle rođenja, u pubertetu. Dok je beba još u majčinom stomaku, hormoni joj pomažu da razvije polne organe. Međutim, u nekom trenutku kod nekih beba polni organi se ne razviju kao kod većine beba. Pretpostavlja se da je uzrok fenomen koji se zove Razlike u polnom razvoju ili DSD, po engleskom izrazu "differences in sex development." Postoji 40 različitih stanja koja spadaju u DSD i jednostavnosti radi možemo ih nazvati hromozomskim abnormalnostima. Ta stanja su veoma retka, ali ima ih i sad smo zahvaljujući bokserkama na Olimpijskim igrama počeli više o njima da govorimo.
Prošle godine Međunarodna bokserska federacija saopštila je da Imani Kelif i Tajvanka Lin Juting nisu prošle test rodne pripadnosti ali je naknadno bilo oprečnih informacija o tome da li su kod njih pronađeni XY hromozomi ili povišen nivo testosterona. Međunarodni Olimpijski komitet saopštio je da su obe bokserke rođene kao žene i da su se uvek takmičile kao žene, ali su se onda čuli glasovi koji kažu, a šta ako njih dve imaju DSD. Pojedini stručnjaci kažu da je zapravo nemoguće sa apsolutnom sigurnošću reći da je svako sa Y hromozomom muškarac, odnosno da je svako ko nema Y hromozom - žena. To je BBC-ju potvrdio professor Alun Vilijams koji na univerzitetu Metropolitan u Mančesteru istražuje uticaj genetskih faktora na sportske rezultate. On naglašava da je prisustvo Y hromozoma dobar, ali ne i savršen indikator da li je neko muškarac. Kod nekih osoba sa DSD-jem, Y hromozom nije u potpunosti formiran muški Y hromozom, možda mu fali deo genetskog materijala, možda je oštećen ili se zamenio sa X hromozomom. Da bismo odredili da li je neko muškarac ili žena, treba gledati konkretan gen koji se zove SRY i koji je deo Y hromozoma koji određuje pol osobe. To je ono što biolog Ema Hilton zove “glavni prekidač” koji određuje polni razvoj. Ona je inače član upravnog odbora humanitarne organizacije Sex Matters koja smatra da Imani Kelif i Lin Ju ting ne bi trebalo da se takmiče dok ne prođu dodatne testove. Dr Hilton kaže za BBC da ima osoba koje su rođene sa XY hromozomima ali su izgubile gen koji od njih pravi muškarca. Takve osobe ne proizvode testosterone i imaju tipičnu žensku anatomiju. Zato nam test koji samo gleda prisustvo X i Y hromozoma nije dovoljan. Osim toga, Međunarodna bokserska asocijacija, koju MOK inače ne priznaje iz političkih razloga a u vezi sa ruskim uticajem, nije objavila detalje testova koji su rađeni na Imani Kelif i Lin Juting. Dr Hilton kaže da je kod većine ljudi sa DSD-jem koji imaju XY hromozome prisutan i SRY gen. Takve osobe, dodaje ona, obično imaju testise ali su oni unutar tela. I te osobe u pubertetu počinju da proizvode testosteron, hormon koji je u osnovi onoga što muškarcima omogućava da u sportu postižu veće rezultate od žena.
Najpoznatiji primer takve osobe je atletičarka Kaster Semenja, koja je dva puta osvojila olimpijsko zlato i tri puta bila svetski prvak u trčanju na 800 metara. Profesor Alun Vilijams ipak naglašava da ne postoje direktni dokazi da sportisti sa DSD-jem imaju iste prednosti u takmičenjima kao muškarci. On ukazuje na značaj gena koji je neophodan za razvoj genitalija, a koji je dečacima neophodan da bi im izrastao penis. Neko ko ima isti fenomen kao Kaster Semenja ali i mutaciju tog gena razviće mušku anatomiju ali ne i penis, a kada takav organizam ne može da razvije muški polni organ, razviće vulvu i klitoris, ali ne i ženske reproduktivne organe, jer takve osobe neće imati matericu i grlić materice. Te osobe neće imati menstruaciju i neće moći da ostanu u drugom stanju. Njima seksualni odnosi sa muškarcem neće ići lako.
Otkrića ovakvih stanja očekivano umeju da budu šokantna za ljude. Endokrinolog iz Danske Hojberg Gravholt kaže za BBC da je nedavno imao 33-godišnju pacijentkinju koja mu se obratila jer nije mogla da dobije decu. On je onda ustanovio da ona uopšte nema matericu. Gravholt dodaje da ovakve pacijente uvek šalje psihologu, jer su ova saznanja za njih vema potresna. Kada je svoju pacijentkinju pitao zašto nije išla kod lekara kada je shvatila da nema menstruaciju, ona je rekla da je u porodici imala stariju rođaku koja takođe nikada nije imala menstruaciju pa je mislila da je to normalno. Ovaj endokrinolog još kaže da je imao i pacijente muškarce sa XX hromozomima. Ti muškarci su, kaže on, izgledali kao obični muškarci ali sa smanjenim testisima koji nisu mogli da proizvode spermu. Kako su starili, tako su proizvodili i sve manje testosterona. Ukratko, naglašava Gravholt, svakodnevno saznajemo da su ovakve genetske varijacije mnogo češće nego što mislimo.
Da li onda ove osobe sa razlikama u polnom razvoju imaju nepravednu prednost u sportu? Nauka kaže da još nemamo dovoljno podataka da bi doneli definitivan zaključak. Profesor Vilijams kaže da ga ne bi iznenadilo da neke takve osobe imaju veću mišićnu masu od žena, krupnije i duže kosti i veća pluća ili srce. Takođe, nije isključeno da imaju viši nivo hemoglobina u krvi, što pomaže efikasnijem dostavljanju kiseonika određenim mišićima. Ipak, i on naglašava da nam treba više dokaza.
Ako vam sve ovo zvuči malo previse komplikovano, to je zato što i jeste. Nalazimo se na relativno novom, nedovoljno istraženom terenu. Na osnovu javno dostupnih informacija za sada možemo da zaključimo da zapravo ne znamo dovoljno o tome da li Imani Kelif i Lin Juting imaju DSD povodom kojeg treba nešto preduzeti. A sportska regulativa u ovoj oblasti zasniva se najčešće na vrlo jednostavnoj podeli na mušku i žensku kategoriju. Sada vidimo da je biologija polova nešto daleko složenije od toga. Imamo, na primer, žene koje imaju XY hromozome i proizvode testosteron ali njihovo telo nije u stanju da ga obradi pa one od tog testosterona nemaju nikakve koristi na spotskim takmičenjima. Gde ćemo njih da stavimo? A imamo i Međunarodni olimpijski komitet koji se, reklo bi se, ne snalazi u ovoj situaciji i, kako misle mnogi eksperti, ne oslanja se dovoljno na nauku.
Zato su sve glasniji pozivi da međunarodne sportske federacije ulože sredstva u naučna istraživanja o sportistima sa SDS-om. Neki eksperti predlažu da se na sledećoj Olimpijadi uvede obavezno testiranje na pol, na osnovu DNK uzorka iz usta. To bi trebalo da se uradi onda kada se jedan sportista prvi put prijavi za neko takmičenje, kao muškarac ili žena, kako bi se izbegle neprijatne situacije poput ove u kojoj se našla Imani Kelif. Profesor Alun Vilijams smatra pak da to nije dovoljno i predlaže testiranje u tri kategorije: genetsko, da bi se utvrdilo prisisutvo Y hromozoma i SRY gena; hormonsko, koje bi išlo dalje od merenja nivoa testosterona; i u trećoj kategoriji da se vidi kako telo reaguje na hormone poput testosterona jer smo videli da neki ljudi mogu da imaju Y hromozom ali da na njih testosterone ne deluje. Zvuči sveobuhvatno, ali i skupo. A zahtevalo bi ljude sa posebnom ekspertizom kakvih danas nema dovoljno. I ono što je ključno, duboko zadire u privatnost sportista kojima bi onda nekakve komisije pregledale i merile najintimnije delove tela.
*Cover Photo: AFP
